Informacioni Čarobnjak iz Oza – Palantir Technologies

Informacioni Čarobnjak iz Oza – Palantir Technologies

INFORMACIONI ČAROBNJAK IZ OZA – PALANTIR TECHNOLOGIES

 

Kompanija Palantir Technologies predvodi novi talas unapređivanja načina za obradu i korišćenje ogromne količine informacija.

 

images


IA umesto AI

Kada se govori o računarskim sistemima koji ljudima olakšavaju obradu enormne količine kompleksnih podataka, gotovo uvek se dolazi do priče o veštačkoj inteligenciji (AI). Bilo da su u pitanju rutine koje izvršavaju superkompjuteri ili neuronske mreže koje postepeno „uče” i postaju sve složenije i naprednije, AI je odavno široko poznati koncept. Druga strana medalje je pojačavanje inteligencije (Intelligence Amplification, IA). Iako ideje koje stoje iza tog koncepta postoje već više od pola veka, IA ne dobija ni delić pažnje i popularizacije kao AI. Zahvaljujući radu jedne mlade firme, IA je nedavno dobilo zasluženo mesto u centru pozornice. Tako dolazimo do klasičnog početka mnogih priča u svetu računarske tehnologije: „Bila jednom jedna kompanija u Palo Altu u Kaliforniji.”

 

skpr01a.velika

 

Kibernetika

Prve ideje o stvaranju simbiotskog odnosa između ljudi i mašina kao alternative razvoja potpuno veštačkog sistema inteligencije potiču iz knjige „Uvod u kibernetiku” (Introduction to Cybernetics) Vilijama Rosa Ešbija, pionira ove nauke o proučavanju kompleksnih sistema. Osnovna zamisao je da se inteligencija svodi na sposobnost vršenja odgovarajućeg izbora. U Palantiru se bave baš time – integracijom i korelacijom baza podataka u jedinstven sistem i obučavanjem osoblja da postavi takvom sistemu pravo pitanje za rešavanje problema, što za posledicu ima olakšan izbor.

 

skpr01b.velika

 

Priča o osnivanju Palantira počinje 2004. godine i podseća na nešto što bi palo na pamet Tomu Klensiju. Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, u javnosti bilo je mnogo govora o tome da su obaveštajne službe imale naznake da se nešto sprema, ali iz mora podataka nisu mogle da izdvoje ono što je bitno. Dva prijatelja sa Stenforda došla su na ideju da unaprede već postojeću tehnologiju za obradu i sortiranje velike količine podataka. U pitanju su bili Aleks Karp, finansijski savetnik sa doktoratom na temu neoklasične društvene teorije, i Piter Tiel, milioner koji je već tada bio među koosnivačima PayPala i ranim investitorima u Facebook.

 

chart1

 

Najbitniji razlog za popularnost PayPala leži u tehnologiji koja sprečava krađu novca korisnika, a nastala je saradnjom sa stručnjacima za prevare i elektronski kriminal. Sistem automatizovano kontroliše sve transakcije i na osnovu korelacija saobraćaja prepoznaje da li je transfer obavljen sa rizične IP adrese. Palantir je isti princip podigao na viši nivo stvarajući programski sistem koji je u stanju da pronalazi ljude na osnovu nepovezanih podataka koje ovi ostavljaju za sobom. Ovu novu klasu programa Aleks Karp naziva atributivni softver. Ideja je bila da se bezbednosne službe protiv terorista bore na isti način na koji je PayPal pobedio kriminalce na internetu. Korak dalje bio bi upotreba ovog sistema za efikasnije korišćenje podataka u velikim kompanijama. Nažalost, u to doba većina finansijera želela je da investira u novi Google ili novi Facebook, a ne u momke koji se bave bazama podataka. Srećom, ljudi iz bezbednosnih službi uvideli su potencijal Palantira, pa je jedan od prvih investitora bila kompanija In-Q-Tel. Ta firma je finansijska ruka CIA koja ulaže u tehnološke firme (kao što je sam Google) da bi obaveštajne agencije bile u toku sa razvojem modernih tehnologija.

Ispod radara

Prve četiri godine Palantir nije imao klijente, ali zaposleni gotovo da nisu spavali. Svi su neprestano radili na prilagođavaju sistema potrebama i prohtevima brojnih Vladinih agencija. Palantirov softver obavlja više funkcija. Na prvom mestu je integracija podataka. Sve baze koje su dostupne se indeksiraju, pretražuju i otkrivaju se korelacije između podataka. Ovaj posao prvo automatski obavlja računarski sistem, a zatim i obučeno osoblje. To su prvo Palantirovi stručnjaci, ali im je cilj da kod bilo kog klijenta obuče zaposlene kako da sami koriste njihov sistem.

 

skpr01c.velika

 

 

Drugi stepen je otkrivanje upotrebne vrednosti podataka i njihovog odnosa. Mnoge službe ili kompanije raspolažu velikim brojem odvojenih baza podataka, čije bi pretraživanje i korišćenje bili brže i lakše da postoji veza između njih. Na kraju je najbitniji nivo – upravljanje novostečenim znanjem. Potrebno je skladištiti ne samo sirove podatke iz svih obrađenih baza, nego i podatke dobijene u toku korelacione analize i njih ponovo povezati sa originalnim bazama. Specijalni prohtev za bezbednosne agencije i Vladine službe je bezbednost pri deljenju osetljivih informacija. Zbog toga svaki korisnik sistema ima pažljivo definisan nivo bezbednosnog ovlašćenja, koji može da varira od agencije do agencije. Tako, prilikom bilo koje pretrage sistem uzima u obzir bezbednosni nivo pojedinca unutar svake pojedinačne baze svih agencija i pravi rezultate prilagođene toj specifičnoj osobi. Naravno, ponovo u bezbednosne svrhe, sama pretraga postaje trajni deo baze kako bi korisnici koji raspolažu poverljivim informacijama mogli da se prate i putem njihovih upita. Sem toga, Palantir je razvio i softverski model takozvane dinamičke ontologije, kojim se nove informacije brzo ugrađuju u postojeći okvir. Tako, na primer, novi podaci o osumnjičenom u njegovom dosijeu automatski koriguju sve postojeće podatke kako bi sve bilo u skladu, a zatim se prenose u sve slučajeve sa kojima je data osoba povezana.

Stvari se menjaju od 2008. godine, kada Palantir konačno dobija prvog zvaničnog klijenta. U pitanju je CIA, a slede američka armija, FBI, mornarica, NSA i ostale manje-više poznate „skraćenice”. Od tog trenutka kompanija počinje naglo da raste, regrutuju se novi zaposleni sa Stenforda i ostalih univerziteta sa jakim računarskim programima. Ipak, za razliku od ostalih sličnih kompanija, Palantir nema poslovni model zasnovan na zaradi, već je na prvom mestu filozofija kvalitetnog i etičkog upravljanja podacima. Koliko je takav stav održiv u okolini kao što su SAD, ostaje da se vidi, pogotovo kada se uzme u obzir to da bi većina zaposlenih u Palantiru zarađivala mnogo više novca za osetno manje posla ako bi prešli da rade za Facebook ili Google.

Od vojnika do žrtava uragana

Primeri efikasnosti Palantirove platforme mogu da se vide na različitim mestima. Početkom 2011. godine, nakon što su meksički karteli ubili jednog specijalnog agenta, američko Minstarstvo za kontrolu narkotika (DEA, Drug Enforcement Agency) obratilo se Palantiru. Za samo nekoliko dana analizirani su podaci prikupljani u nekoliko prethodnih meseci i rezultat te analize bio je 676 uhapšenih kriminalaca i gotovo pola tone zaplenjenog kokaina. Slično tome, istražitelji iz Centra za javni integritet u Džordžtaunu pokušavali su gotovo četiri godine da otkriju identitet otmičara i ubica novinara Danijela Perla. Nakon analize postojećih podataka, otkrivene su veze između osumnjičenih koje su dovele do dokaza i hapšenja. Palantirov sistem koristi i vojska na terenu. Platforma „ljudski teren” kombinuje podatke o političkom i vojnom stanju svakog područja u opasnim zonama u lako preglednu celinu, tako da oficiri uvek mogu brzo da se informišu o stepenu rizika na području gde se nalaze njihove jedinice. Među klijente spadaju i finansijske institucije, koje mogu bolje da prate protok sredstava i lakše primete prevare ili krađe. Državni organi mogu mnogo lakše da primete pojavu neprijavljenih sredstava u sistemu, tako da će pranje novca pod Palantirovim budnim okom biti mnogo teže.

 

skpr01d.velika

 

Moguća je i primena u humanitarne svrhe. Zaposleni u Palantiru su 2010. godine, nakon zemljotresa na Haitiju, napravili otvorenu bazu podataka koja je objedinjavala informacije o lokacijama i imenima uništenih građevina, lokalitetima kampova i prihvatilišta za osobe koje su izgubile domove, spiskove nestalih lica i SMS poruke timova na terenu po sektorima. Takođe, napravljena je i baza sa propustima javnih službi pri pomoći nakon uragana „Katrina” kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih grešaka. Palantirovi inženjeri i softver učestvuju u još aktuelnom pružanju pomoći pogođenima uraganom „Sendi”. Palantirov softver može da popravi i kvalitet usluga u zdravstvu tako što može da otkrije neuobičajene šablone ponašanja u okviru sistema i efikasnije raspodeli sredstva za lečenje. Sem toga, sistem može na osnovu korelacije faktora u medicinskim kartonima da „predvidi” kretanje toka bolesti i omogući ranije i bolje lečenje. S praktične strane, tu je i tržište nekretninama, koje je u SAD nedavno doživelo slom, a upotreba Palantirovog softvera može ponovo da ga poljulja. Naime, nije retkost da prodavci precenjuju kuće i stanove koje prodaju, ali kupci to saznaju prekasno. Korelacija baza podataka o izgradnji objekata, kvalitetu zemljišta, klimatskim uslovima, štetočinama, stopi kriminala i slično može da stvori mnogo realniju sliku o nekoj kući nego što to agent za nekretnine predstavlja.

Opasnost

U Palantiru tvrde da im je na prvom mestu pravo građana na sopstvenu privatnost i da su prilikom bilo koje korelacije podataka lični podaci uvek bezbedni. Ipak, tokom 2011. godine bivši obaveštajni analitičar američke mornarice Aron Bar hvalio se time da se ubacio u organizaciju grupe Anonymous. Odmazda pripadnika Anonymousa bila je objavljivanje Barovih ličnih mejlova, među kojima su se nalazili i oni u kojima pominje korišćenje Palantirove tehnologije za ciljanje svih koji podržavaju WikiLeaks, što se direktno kosi sa izjavama Aleksa Karpa da je bezbednost ličnih podataka svetinja. Palantir je raskinuo kontakt sa Barovom kompanijom, a zaposleni koji je održavao ovu vezu je suspendovan, mada pitanje koliko je prosečan korisnik internta bezbedan od Palantira i dalje lebdi u vazduhu. Kada je intervjuisan na tu temu, Karp je odgovorio da su bezbednosne mere ugrađene u njihov softver kako bi čuvale privatnost građana veoma jake i da bi bio neophodan tim programera svetske klase da se probije kroz njih.

 

revealed-palantir-technologies-the-secretive-735-million-tech-security-company-helping-hedge-funds-and-governments

Aleks Karp

 

Naravno, postavlja se pitanje ko je u stanju da okupi tim programera svetske klase ako ne baš agencije kao što su CIA, NSA ili, još gore, velike kriminalne organizacije željne moći koje ovakav softver pruža? Tolkin je o palantiru pisao da od onoga ko ga koristi zavisi da li će to biti za dobro ili zlo. Izgleda da ćemo još jednom biti u prilici da testiramo staro upozorenje Bendžamina Frenklina: „Oni koji su spremni da žrtvuju esencijalne slobode zarad sticanja malo privremene sigurnosti ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost.”

 

Preuzeto sa web stranice http://www.sk.rs, decembra 2013.

Autor

Gost 


Napiši komentar

Newsletter pretplata

Autori Tagovi
  • Aleksandar Duković (4)
  • Aleksandar Nedeljković (1)
  • Aleksandar Nešić (1)
  • Aleksandar Pejčić (1)
  • Aleksandar Predić (2)
  • Aleksandar Teofilović (3)
  • Aleksandra Dutina (2)
  • Aleksandra Janković (1)
  • Aleksandra Paunić (1)
  • Aleksandra Đorđević (2)
  • Almir A. Budalica (19)
  • Ana Petonjić (1)
  • Ana Petrović (1)
  • Andreas Graf (1)
  • Andrej Beslać (1)
  • Andrej Kuku (1)
  • Andrija Pavlović (2)
  • Anja Atanasijević (1)
  • Anja Dadasović (1)
  • Biljana Dimitrijević (1)
  • Biljana Dukovic (1)
  • Biljana Masić (6)
  • Bjarte Bogsnes (1)
  • Bogdan Kravić (1)
  • Bojan Grahovac (1)
  • Bojan Pavlović (1)
  • Bojan Radoš (2)
  • Bojan Radun (1)
  • Bojan Šćepanović (300)
  • Bojana Pejčić (26)
  • Bojana Radović (1)
  • Bojana Vesić Anić (1)
  • Bojana Vesić Antić (1)
  • Branislav Lončar (3)
  • Branislav Vujović (1)
  • Branislav Zobenica (1)
  • Cmilja Tucaković (1)
  • Dalibor Pajić (1)
  • Daniela Laketic (31)
  • Danijela Medić (1)
  • Danijela Popović (1)
  • Danijela Resimić (1)
  • Danijela Tuco (1)
  • Darko Bjelić (2)
  • Darko Samardžija (1)
  • Darko Vlajkovic (27)
  • David Momčilović (1)
  • Davor Sakač (1)
  • Dejan Marković (1)
  • Dejan Đorđević (1)
  • Dejana Manić Kavgić (2)
  • Denis Trbović (3)
  • Desa Ćuk (1)
  • Dimitrije Stojanović (1)
  • Vojislav Marjanović (3)
  • Dragan Radosavljević (2)
  • Dragan Ranisavljević (1)
  • Dragan Vještica (3)
  • Dragana Gondžo (1)
  • Dragana Guzina (1)
  • Dragana Lukić (1)
  • Dragana Nerandžić (1)
  • Dragana Ovčarov (1)
  • Dragana Stojanović (2)
  • Dragana Đorđević (1)
  • Draško Marković (1)
  • Dražan Planinić (1)
  • Dušan Krejaković (1)
  • Excel genije! (151)
  • Fabrizio Renzi (1)
  • Goran Petrović (1)
  • Goran Popović (4)
  • Goran Slijepčević (1)
  • Goran Vasić (1)
  • Goran Vujasinović (1)
  • Gorana Golubovic Vuksanovic (1)
  • Goranka Radojčić (2)
  • Gordana Jankov (1)
  • Gostujuci autor (514)
  • Ilija Vujović (1)
  • Irina Zdravković (2)
  • Istok Pavlović (1)
  • Ivan Anđelković (1)
  • Ivan Bešker (1)
  • Ivan Ćirković (1)
  • Ivan Dačković (1)
  • Ivan Kostadinović (1)
  • Ivan Veselinović (3)
  • Ivan Đurić (1)
  • Ivana Dagović (1)
  • Ivana Jevtić (1)
  • Ivana Milić (1)
  • Ivana Popović (1)
  • Ivana Savović (1)
  • Ivana Višnjić (3)
  • Ivana Vlahović (1)
  • Jasenka Stekić (1)
  • Jelena Jovanović (1)
  • Jelena Lečić Mirčetić (1)
  • Jelena Radovanac (1)
  • Jelena Ristić (1)
  • Jelena Stojmenović (1)
  • Jelena Vučković (1)
  • Jovan Gligorijević (1)
  • Jovan Krstić (1)
  • Jovana Kondić (2)
  • Jovana Stanojčić (1)
  • Jovo Stokić (2)
  • Katarina Ćevriz (2)
  • Kristina Bojović (1)
  • Ksenija Karić (1)
  • Lazar Džamić (1)
  • Leo Pandžić (2)
  • Lidija Latinović (1)
  • Ljubomir Skupek (1)
  • Lucija Vesić (1)
  • Maja Mrkalj (1)
  • Maja Nikčević Rmandić (1)
  • Maja Petrović (1)
  • Maja Šobot (1)
  • Maja Verlašević (1)
  • Maja Zikic (1)
  • Mari Glavonjić (2)
  • Marija Đurović (1)
  • Marija Kostić (1)
  • Marija Rokvić (1)
  • Marija Švigir (32)
  • Marija Tatarević (3)
  • Marijana Krička (1)
  • Marina Mitić Jekić (1)
  • Mariora Andraš Tomić (1)
  • Marko Agatonović (2)
  • Marko Bekić (1)
  • Marko Devrnja (1)
  • Matjaž Fajfar (2)
  • Milan Listeš (2)
  • Milan Maglov (1)
  • Milan Manić (1)
  • Milan Marković (1)
  • Milan Milenković (1)
  • Milan Radivojevic (1)
  • Milan Simić (1)
  • Milan Zaletel (1)
  • Milan Đorđević (1)
  • Mile Mitrović (47)
  • Milena Janjić (3)
  • Milena Nikolov (1)
  • Milena Radosavljević Đorić (1)
  • Milena Rajić (1)
  • Milenko Dželetović (1)
  • Milica Altgelt (1)
  • Milica Ivic (1)
  • Milica Đorđević (1)
  • Miloš Cvetković (7)
  • Miloš Jauković (1)
  • Miloš Jeličić (2)
  • Miloš Nedeljković (1)
  • Miloš Pucarević (1)
  • Miloš Puzić (1)
  • Miloš Simić (1)
  • Miloš Vasić (1)
  • Miloš Zeković (1)
  • Miona Živkov-Ivanišević (4)
  • Mirjana Pašalić (2)
  • Jelena Jovanović (5)
  • Mladen Ranković (1)
  • Natalija Jegdić (1)
  • Natalija Mihajlović (1)
  • Natalija Pešić (2)
  • Natalija Popovic (1)
  • Nataša Kuzmanovski (1)
  • Nataša Stamenković (2)
  • Nataša Žikić Buha (1)
  • Nebojša Vlatković (1)
  • Neda Čičarević Tepić (1)
  • Neda Jovanović (1)
  • Nemanja Knežević (1)
  • Nemanja Nikolić (3)
  • Nenad Dlačić (1)
  • Nenad Kovačević (1)
  • Nenad Radunović (1)
  • Nenad Trajkovski (1)
  • Nevena Radovanović (1)
  • Nevena Vračar (1)
  • Nikola Avram (1)
  • Nikola Cvijanović (1)
  • Nikola Petreski (1)
  • Nikola Stokić (2)
  • Nikola Turkan (1)
  • Nikša Vušurović (1)
  • Olga Mirković (1)
  • Olivera Dostanić (1)
  • Olivera Krneta (1)
  • Olivera Nikodijević (1)
  • Petar Ćurčić (1)
  • Petar Popović (1)
  • Petar Živković (3)
  • Predrag Krasojevic (7)
  • Predrag Kudra (1)
  • Predrag Micić (1)
  • Predrag Petrović (5)
  • Rade Hajder (1)
  • Rade Radanović (2)
  • Rade Stojisavljević (1)
  • Radomir Petronijević (1)
  • Rajko Vasojević (1)
  • Roland Seeliger (1)
  • Sandra Rapo (1)
  • Sanja Jevđenijević (1)
  • Sanja Mrđanov (2)
  • Saša Stamenković (1)
  • Silvia Tomić (1)
  • Slavica Vučetić (1)
  • Slavica Vujičić (1)
  • Slaviša Lečić (2)
  • Slavko Vujnovic (7)
  • Slobodan Anić (2)
  • Slobodan Radoičić (1)
  • Slobodan Roksandić (1)
  • Slobodan Žepinić (1)
  • Snežana Glavonjić (1)
  • Snežana Trajkovski (1)
  • Snježana Pivaš (1)
  • Sonja Nenić Andreev (1)
  • Srdjan Grbić (1)
  • Srđan Grubić (1)
  • Srđan Pavlović (1)
  • Stefanija Georgieva (8)
  • Stevan Ćomić (1)
  • Svetlana Mirković Borčić (1)
  • Svetlana Pajić (1)
  • Svetlana Žikić (2)
  • Tamara Dragašević (1)
  • Tamara Lazić (3)
  • Tamara Matović (2)
  • Tatjana Bolpačić (22)
  • Tatjana Jovanović (1)
  • Tatjana Lukić (2)
  • Tijana Anđelić (1)
  • Tijana Drljević (1)
  • Tijana Rauš (1)
  • Tomislav Mimica (1)
  • Tomo Djekovic (1)
  • Vedran Babik (1)
  • Vedrana Božić (2)
  • Vedrana Vukša (1)
  • Velibor Ilić (1)
  • Veljko Stanojković (1)
  • Veljko Žarić (1)
  • Veroljub Zmijanac (1)
  • Vesna Stojanvić (1)
  • Violeta Kovačević (1)
  • Vladan Buha (1)
  • Vladan Matović (1)
  • Vladimir Petković (2)
  • Vladimir Popović (1)
  • Vladimir Stojković (1)
  • Yeghishe Avagyan (1)
  • Žaklina Teofilović (2)
  • Žarko Milovanović (1)
  • Žarko Savić (1)
  • Željko Ćulibrk (1)
  • Željko Vidojević (1)
  • Živka Mutlak (1)
  • Živorad Radovanović (1)
  • Zoran Blagojević (1)
  • Zoran Daljević (1)
  • Zorica Dinić (1)
  • Zorica Popović (1)
  • Đorđe Koprivica (2)
  • Đorđe Milinković (1)
  • Đorđe Živanović (1)
  • Najnoviji Broj Controlling Magazina

    Controlling magazin #12

    Tema:
    "SUPPLY CHAIN"

    Autori:
    Preko 60 autora: Actavis, Elektromreža Srbije, BASF, Uniqa osiguranje...

    Preuzmi elektronsko izdanje