NA KAFI SA…? Milica Netković, HR direktor, Kappa Star Group. / Natalija Pešić, HR menadžer, VIP mobile.

 

 

POSAO

 

• Vaš posao deluje prilično zanimljivo i izazovno. Kako izgleda jedan Vaš uobičajni radni dan?

 

Milica Netković: Ljudi i komunikacija čine moj posao, dan gotovo uvek proleti u sastancima, prezentacijama, planovima, izveštajima, intervjuima. Zato se uvek unapred pripremim za svaki dan. Volim rokovnike, planere i ukoliko je moguće držim se unapred rasporeda koji sam sebi za taj dan iskreirala. Jutarnje rutine poput prolaženja kroz mail inbox, kafe sa timom gde napravimo presek aktivnosti – ko šta ima tog dana od obaveza, šta su nam aktuelne teme i prioriteti i za sam kraj dana pravljenje  novog plana za sutra, ukratko jesu slika jednog mog radnog dana.

Natalija Pešić: U industriiji u kojoj sam teško da postoji uobičajni radni dan, ali ono što jeste uobičajeno jeste da svaki dan započnem uz kafu. Nakon toga sve zavisi od organizacije i dešavanja. Kada ste HR veoma je važno osećati organizaciju i pravovremeno ogdovoriti na potrebe. Ponekada je moj dan prepun sastanaka povodom različitih tema, a nekada je usmeren na moj tim i na naš razvoj.

 

• Vi se bavite ljudskim resursima. Zašto ste odabrali ovu karijeru?

 

Milica Netković: Ne znam da li bih za supruga mogla to da Vam kažem, ali za HR mogu sigurno, mene je zapravo odabrao ovaj poziv pre nego ja njega. U vreme kada sam ja počinjala a to je bilo 2007. godine, ovo zanimanje i nije bilo tako popularno kao što u tom trenutku ni na tržištu nije bilo puno kompanija koje su integrisale funkciju HR-a u svojoj organizaciji. Kao diplomirani pravnik, počela sam da radim na juniorskoj poziciji u timu HR-a jedne od tada najvećih domaćih kompanija, zadužena pre svega za radno pravo. Ubrzo sam zahvaljujući pre svega svojim tadašnjim kolegama, počela da učim i o drugim oblastima koje čine delokrug rada tima koji se bavi ljudskim resursima i onda je sve nekako krenulo samo od sebe. Verujem da kada imate volju, entuzijazam, želju da učite, radoznalost i inicijativu da pitate, uvek postoje dobri (i pametni) ljudi koji to prepoznaju i daju Vam šansu. Meni se to desilo.

Natalija Pešić: Pa mogu reći da je ona odabrala mene, a ja sam odlučila da tu i ostanem. Počela sam da radim u HR sasvim slučajno, na preporuku kolege sa fakulteta. Nisam puno znala o ovoj oblasti, samo osnovno sa fakulteta. Posle godinu dana shvatila sam da je ovo oblast u kojoj želim da ostanem, da se razvijam, da učim. HR vam nudi neverovatne mogućnosti, da upoznajete procese kompanije, različite profile zaposlenih, izazove kreiranja balansa između pojedinca i organizacije, prosto Vam daje mogućnosti da široko sagledate stvari.

 

 

• Da li postoje osobe koje su doprinele Vašem uspehu, odnosno, koje su uticale najviše na Vašu karijeru?

 

Milica Netković: Dobrim delom sam na ovo pitanje već i odgovorila u prethodnom. Upravo su to bili moji rukovodioci koji su mi davali šansu i to ne u momentima kada bih ja možda bila u fazi da je već neko vreme očekujem i eventualno se pitam zašto ne dolazi, već se ona uvek dešavala za mene nekako iznenada. U fazama kada sam pomišljala da mi možda treba još malo vremena da naučim, još malo iskustva, pitala se hoću li moći i da li je prerano. Zauvek ću zapamtiti rečenicu koju mi je prilikom jedne takve promocije moj neposredni rukovodilac rekao „najbrže ćeš proplivati ako te ubacimo u vodu“. Savetujem sve mlade ljude da cene svoje iskusnije kolege, rukovodioce, da ih gledaju, slušaju, pitaju. Iskoristite svaki dan na poslu, to vam je sigurna investicija u budućnost.

Natalija Pešić: Naravno! Moje tri direktorke sa kojima sam imala prilike da sarađujem su nesebično delile znanje i iskustvo sa mnom. U saradnji sa svakom od njih trudila sam se da naučim i primenim ono što meni lično odgovara i kreiram sopstveni stil.

 

• Knjige o menadžmentu obično pišu „kako uspeti…“. Koji je Vaš najveći neuspeh u poslu i šta ste naučili iz njega?

 

Milica Netković: Možda ja samo nemam utisak da sam imala poslovnih neuspeha ili je to moja perspektiva. Grešaka u poslu sam imala puno, i o njima bih mogla da pišem. U početku sam greške shvatala fatalistički, teško su mi padale, vremenom sam shvatila da su mi očito bile potrebne da i iz njih nešto naučim, da su upravo one moj najveći razvoj a svi znamo da razvoj boli. Dok god ne boli, ne zavaravajte se obimom posla, i dalje ste u zoni komfora. Neke od grešaka koje su bile dragocene za moj razvoj (lični i profesionalni): pretpostavka nečijeg mišljenja, očekivanja, ponašanja, sleda događaja – ne pretpostavljajte u poslu ništa; Interpretacije i tumačenja bilo koga – nikoga ne tumačite, pitajte, pitajte, pitajte; „Đavo leži u detaljima” – ne brzajte, bavite se detaljima, pažljivo slušajte druge i razvijajte analitičara u sebi.

Grešim i danas, i u trenutku kada shvatim da sam pogrešila nije mi sve jedno ni najmanje, ali onda sebi kažem:

„Očigledno ti je ova greška trebala, hajde da vidimo šta to nisi znala i da rešimo ta za ubuduće”.

Natalija Pešić: Moj najveći neuspeh jeste moja procena da sama mogu da menjam stvari. Nije dovoljno biti pojedinac, Don Kihot, koji će sam menjati stvari. Treba dobro proceniti situaciju, okruženje, motivaciju ljudi i onda ih okupiti oko zajedničkog cilja. Samo na ovaj način možemo napraviti promenu.

 

 

• Vaš posao podrazumeva kontakt sa velikim brojem ljudi. Sa koliko dnevno ljudi komunicirate? Kako vi najviše volite komunikaciju – lično, email, telefon, Viber, WhatsApp…?

 

Milica Netković: Komuniciram zaista sa dosta ljudi. Interno samo, govorimo o šest fabrika koje čine Kappa Star Grupu pa onda možete pretpostaviti koliko je to ljudi sa kojima sam dnevno u komunikaciji. Kada tome dodamo eksterne partnere, agencije, omladinske zadruge, trening kuće, advokatske kancelarije, HR kolege drugih kompanija sa kojima je od izuzetne važnosti biti u kontaktu, jasno je da je komunikacija prilično intezivna tokom dana. E- mail i telefon negde su najčešće i najzahvalnije sredstvo komuniciranja, nije ni relano ni moguće sa svima se lično videti. A kada ste pomenuli socijalne mreže, Viber i WhatsApp, možda sam tu malo staromodna ali nisam komforna da iste koristim u službene svrhe i negde to i izbegavam.

Natalija Pešić: Uh, pa iskreno ne bih znala reči koliko je to ljudi. Kako ja volim da kažem između 10 i 160. Ja najviše volim komunikaciju lično, jer tada nekako imam celovit uvid. Ali u današnje vreme komuniciramo putem svih dostupnih kanala.

 

• Koje su prednosti, a koji nedostaci posla kojim se bavite?

 

Milica Netković: Mnogo volim svoj posao, i naravno da kao i kod drugih poslova,  ima boljih i lošijih dana ali ja ne bih mogla reći da moj posao ima određenih nedostataka. Moj posao je odgovoran, traži posvećenost, energiju i vreme ali ja sam to svesno odabrala i ono što se meni kroz moj posao vratilo, sva iskustva, svi ljudi koje sam upoznala, mesta na koje sam otišla, uspesi koje sam sa kolegama podelila, sve je to velika nagrada za uloženo i satisfakcija za dalje.

Natalija Pešić: Baveći se HR-om možete naučiti dosta o biznisu, imate prilike da sagledavate stvari iz više uglova. Takođe, upoznajete različite ljude, vidite ih u različitim ulogama, imate prilike da se razvijate u različitim pravcima. Ipak, postoje nekada i neke teške odluke koje su aposolutno sa stanovišta biznisa ispravne, ali kada se radi o ljudima nikada nije lako.

 

• Koji je najveći poslovni izazov sa kojim ste se susreli tokom karijere?

 

Milica Netković: To je upravo pozicija na kojoj sam danas, gde upravljam ljudskim resursima proizvodne holding kompanije od 2.500 zaposlenih i odgovoram za svoj rad neposredno vlasniku.

Natalija Pešić: Najveći izazov, pa moram reći da je meni uvek najveći izazov moj tim. Kada gradite tim od početka to je lakši deo posla, kada dolazite na poziciju menadžera tima koji je već oformljen veoma je bitno na koji način ćete pristupiti i izgraditi poverenje. Kada sada pogledam unatrag, to mi je bio najveći izazov, a i najveći uspeh.

 

 

CONTROLLING

 

• Koliko Vam controlleri pomažu u svakodnevnom poslu?

 

Milica Netković: Imamo sreće da je sektor plana i analize u našoj kompaniji na visokom stupnju razvoja, i da su kolege controlleri involvirani u sve segmetne poslovanja, vrlo operativni i saradljivi. HR se na prvu loptu verovatno „uplaši“ controllinga, ali jednom kada uspostavite tu saradnju i vidite u praksi benefite alata koje vam kolege controlleri stave na raspolaganje, ta veza postaje ozbiljna i na duge staze.

Natalija Pešić: Veoma! Interno se šalimo da će mi u našem controlling sektoru srediti jedan sto gde ću sedeti! Bitno mi je imam informacije o našim KPI-evima, ne samo HR-a već i kompanije, jer tako mogu da procenim da li su naši zahtevi i naše akcije usaglašene sa situacijom u kompaniji.

 

• Po vašem mišljenju, kako će se razvijati controlling u budućnosti?

 

Milica Netković: Za poslednjih deset godina mog rada controlleri su čini mi se prošli put od povučenih, introvertnih i ćutljivih stvaralaca izveštaja do ozbiljne biznis podrške i neizostavnih konsultanata u većini poslovnih odluka o kojoj god funkciji poslovanja da govorimo. Upravo je to pravac koji mi se čini da će sve više unapređivati i od „tamo nekih analitičara koje malo ko razume” ustoličiće poziciju neophodnog člana tima, što je veliki uspeh za ovu funkciju.

Natalija Pešić: Moram prvo istaći da se moja razmišljanja baziraju na mom iskustvu sa controllingom u mojoj kompaniji. Mislim da će se uloga controllinga razviti još više u pravcu biznis partnera prilikom donošenja strateških odluka. Controlling nije kočničar, već važna poluga u procesu upravljanja. Raduje me što radim u kompaniji kao što je Vip u kojoj su naši menadžeri svesni uloge controllinga.

 

• Kako zamišljate idealnog controllera?

 

Milica Netković: Mislim da mi u kompaniji imamo jednog ali vam ne smem otkriti njegovo ime da nam ga bezveze ne uznemiravaju pozivima iz drugih kompanija. On je osoba sa integritetom, stavom, dosledan, vrlo saradljiv i operativan, sjajno zna svoj posao i  ume to znanje da prenese ne samo mlađima već i kolegama iz drugih sektora. Kada njega treba da pozovete ne osećate mučninu u stomaku već se radujete saradnji sa njim, i znate da će vaš posao biti završen.

Natalija Pešić: Moj idealni controller je kao moj consigliere, tu je da mi postavi izazovna pitanja, da uvide u oblasti koja nisu moja ekpertiza, uspori kada ja želim da brzo rešim situaciju ili mi da informacije da možemo da napravimo neke promene pre planiranog jer su se stekli uslovi.

 

• Šta trenutno najviše nedostaje u controllingu u Vašoj kompaniji?

 

Milica Netković: Iz svakodnevnih razgovora sa kolegama controllerima zaključujem da su to uobičajeni i rešivi nedostaci. Rastom biznisa, rastu i zahtevi i očekivanja kako od svih tako i od controllinga, pa su negde resursi poput dodatnog vremena i ljudi nešto što bi uvek svima dobro došlo.

Natalija Pešić: Ako pitate kolege iz controllinga, to je informacioni sistem koji im omogućava gimnastiku koju biznis smisili.

 

 

• Koliko vam sektor controllinga pomaže prilikom donošenja odluka?

 

Milica Netković:  Čini mi se da sam odgovor na ovo pitanje već dala, u našoj kompaniji ova funkcija je integrisana u donošenje većine poslovnih odluka, tako da se HR tim puno oslanja na controlling i u tom smislu naša saradnja je svakodnevna.

Natalija Pešić: Veoma, oni su važan partner i uvek se sa njima konsultujemo oko bitnih odluka.

 

PRIVATNO

 

• Koje je vaše omiljeno putovanje?

 

Milica Netković: Jedno na koje još uvek nisam otputovala, ono će mi se tek desiti, za sada o njemu samo maštam ali ne mogu da pričam (da bi mi se želja ispunila). Jedna jedina osoba na ovom svetu (ona koja treba) zna za tu želju, i verujem da će mi je ispuniti.

Natalija Pešić: Prvo letovanje u Grčkoj sa našim sinom  Lukom.

 

• Koja knjiga je ostavila poseban utisak na Vas?

 

Milica Netković: „Moć sadašnjeg trenutka“, Ekarta Tola. Ekart Tol u svojoj knjizi snagom ličnog iskustva, na svom primeru, uči čitaoca kako da otkrije svoje najdublje „ja“, ogoljenu čistu prirodu svog ličnog postojanja koju još uvek nije spoznao. Daje tehnike kako da se povežemo sa našom suštinom. Lakim i jednostavnim stilom uverljivo nas uvodi u značenje sadašnjeg trenutka, oslobođenog prošlih iskustava i predviđanja budućih događaja. Uči nas kako da zaustavimo narušavanje kvaliteta života jednostavnim prihvatanjem sadašnjosti kao jedino važne. Ekart matematički jednostavno, kao na razlomke, razlaže mehanizam brige, gde um sebe stalno projektuje u zamišljenu budućnost i stvara strah. Piše i o čekanju, o tome da mi ljudi najčešće želimo budućnost a ne sadašnjost. Da prečesto nemamo fokus na onome što imamo već želimo ono što nemamo. Čitalac prepoznaje u knjizi i svoj stalni sukob izmedju „ovde i sada“ i projektovane budućnosti, lako razumeći da na taj način sam sebi svakodnevno umanjuje kvalitet svog života.

Natalija Pešić: Uh, ima ih nekoliko, ali ako moram da izdvojim jednu to je “Zločin i kazna”.

 

 

• Da li imate neki zanimljiv hobi?

 

Milica Netković: Praktikujem jogu i to mi je vrlo poseban deo dana i vreme koje je samo moje.

Natalija Pešić: Slaganje LEGO kockica. To mi je uz sina postao veoma interesantan hobi.

 

• Koji je najbolji koncert na kojem ste bili?

 

Milica Netković: Koncert dečijeg hora “Kolibri” u Sava Centru na koji sam odvela svoju ćerku. Pesme koje su me vratile u moje detinjstvo i period vrtića, uspavanke kojima je uspavljivala mene mama a danas ja moje dete, ista scenografija i iste žute majice dečaka i devojčica koji čine ovaj hor, kao i osamdesetih kada sam ja bila dete, dovele su do takvih emocija i ispunjenosti, gde i danas ne znam jesam li ja plakala od sreće ili sete ali sam dobro zapamtila taj osećaj.

Natalija Pešić: Definitivno Rollingstones!

 

• Gde pronalazite izvor dobre energije?

 

Milica Netković: U svojoj porodici pre svega, u našem domu, ritualima. U tome što znam šta mi je najvažnije na svetu, i zbog koga i čega sve ima smisla.

Natalija Pešić: Moji momci su moja pokretačka energija. Porodica mi je baza gde punim svoje baterije i nekako je sve lakše kada znam da su mi oni podrška.

 

• Da se niste opredelili za ovu karijeru, koje bi bilo Vaše zanimanje?

 

Milica Netković: Stvarno verujem da radim ono što jeste moj poziv i sigurno da bi to bio neki posao orijentisan na ljude, komunikaciju, organizaciju sa puno dinamike i aktivnosti. Recimo da ono čime se danas uz HR paralelno bavim, a to je coaching (professional & life) jeste zapravo taj drugi poziv.

Natalija Pešić: Mislim da bih bila inženjer u proizvodnji. To mi je i bila vodilja kada sam počela da radim u HR-u.

 

• Koji je najveći blam iz detinjstva koji nikada nećete zaboraviti?

 

Milica Netković: Lepota detinjstva i jeste u tome što sve što vam se dogodi u tom periodu života nije blam već avantura ili nestašluk za pamćenje. Moje detinjstvo je obogatilo moju ličnost na najlepši mogući način zahvaljujući bakama i dekama koji su ga obeležili, raspustima na selu, i mojoj starijoj sestri koja je imala uvek pre svega hrabre ideje za zabavu – poput hajde da polivamo sokom od višnje sa terase prolaznike koji šetaju centrom grada a gde smo mi stanovali, zbog čega nam komšinica na vrata pošalje policiju. Ali divno je kada imate šta da prepričavate svom detetu.

Natalija Pešić: Uf, kada sam se prevrnula iza TA peći i ostala naglavačke da visim, pred celim društvom moje starije sestre koje se ludo zabavljalo.

 

 

• Koji je najkreativniji poklon koji ste dobili?

 

Milica Netković: Sve što mi pokloni moja ćerka: živ puž iz parka, crtež na kome pre izgledam kao maskirana bundeva nego mama, mašnica koja joj otpadne sa šnalice a njoj bude žao da istu baci pa se pobedonosno seti da će je pokloniti svojoj mami.

Natalija Pešić: Šrafciger i klešta.

 

• Želja koju ćete poželeti u novogodišnjoj noći?

 

Milica Netković: Da me što pre mamom nazove i jedan muški glasić koga željno očekujemo.

Natalija Pešić: 365 dana uživanja sa ljudima koji me okružuju.

 

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.