MOTIVACIJA I ENERGIJA ISPRED ZNANJA, Bojana Vesić, HR direktor, Piraeus banka

Bojana Vesić, HR direktor Piraeus banke, nam objašnjava koliko je bitno imati i neke druge kvalitete osim ekspertize i kako se suočava sa izazovima kao HR direktor u velikoj kompaniji.

Bojana Vesić Antić, HR direktor, Piraeus banka

POSAO:

1.    Radite kao HR direktor u banci koja ima oko 450 zaposlenih, a jedna od uvek otvorenih tema jeste i traženje posla, odnosno zapošljavanje. Šta je ono što Vi kao HR direktor tražite od zaposlenih i koje kvalitete je najčešće potrebno da imaju kandidati za posao?

Ono što je meni lično, ali i kompaniji za koju radim, veoma važno jeste posvećenost poslu bez obzira na to da li se radi o potencijalnim kandidatima ili postojećim zaposlenima. Bez posvećenosti, uspeh je skoro nemoguć. Prilikom intervjua prednost dajem motivaciji i želji kandidata da radi, jer bez obzira na veliku nezaposlenost, često se susrećemo sa odsustvom želje za angažovanjem i dokazivanjem. Osim motivacije, važna je i energija koju kandidat mora da pokaže tokom razgovora za posao. Jako je važno da se pokažu elan, proaktivnost, istinska želja za radom i napredovanjem. Na treće mesto bih stavila profil kandidata. Dobar karakter je presudan, a moraju da ga prate stabilnost, primerena reakcija na stres i samokontrola. Ovo je ujedno i najteži deo našeg posla, kada uz pomoć određenih alata i pitanja, a uz oslanjanje na stečeno iskustvo i intuiciju, treba da odredimo da li se kandidat uklapa u našu korporativnu kulturu.

2.  Kada čujemo reč „HR“, prvo što nam pada na pamet jeste zapošljavanje (on boarding), odnosno otkazi (off boarding). Koji su izazovi prilikom zapošljavanja, odnosno davanja otkaza?

Najveći izazov prilikom zapošljavanja jeste da se pronađe odgovarajući kandidat. Najvažnije je da nađemo osobu koja želi i voli da radi posao za koji aplicira, te nije presudno da ima sva neophodna znanja za tu poziciju. Naravno, ovo ne važi za ekspertske pozicije, za koje je neophodno relevantno znanje. Kada je reč o otkazima, zaista govorimo o najtežem delu posla jer nikome ne može da bude prijatno u takvoj situaciji. Prilikom prestanka radnog odnosa HR tim strogo vodi računa o tome da je sve urađeno u zakonskim i moralnim okvirima, da je zaposleni uredno i redovno bio informisan o svojim obavezama i dužnostima, kao i da je redovno dobijao feedback, kako bi mogao da popravi radni učinak. Važno je da se svakome da šansa da se popravi, kao i da se rad zaposlenih redovno prati. Ukoliko zaposleni ne zadovoljava potrebe radnog mesta, a procenimo da bi po znanju i kompetencijama bolje obavljao neki drugi posao u organizaciji, trudimo se da izvršimo transfer na obostrano zadovoljstvo. Reč je svakako o najidealnijem rešenju, a za koje je potrebno i nekoliko preduslova: da postoji upražnjenja pozicija, da zaposleni razume da se transfer obavlja zbog pronalaženja adekvatne pozicije, a u skladu sa potrebama posla i poslodavca. Smatram da je veoma važno da se istraže sve opcije i mogućnosti za zaposlenog i da mu se omogući šansa da popravi svoje performanse. Za mene lično i profesionalno, važno je da pre davanja otkaza budem sigurna da je urađeno sve što je bilo moguće, a kako bi zaposleni dobio šansu da se pokaže i dokaže. Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da ni u davanju šansi ne treba da se preteruje, kao ni u broju premeštanja na druge pozicije, jer se time ne šalje dobra poruka. 

3.   Radna nedelja je često veoma kratka. Koji biste nam savet dali za bolje planiranje vremena, kao i za bolji balans između poslovnih obaveza i ostalih aktivnosti?

Verujem da svaki posao može da se završi u toku radnog vremena, jer je preostalo, takozvano slobodno vreme, veoma važno. Pravilna organizacija radnog dana podrazumeva da se posao završi na vreme, kako bi ostalo dovoljno vremena za lične afinitete, porodicu, hobije… Podrazumeva se da će zaposleni da ostane duže na poslu ukoliko za to postoji potreba, usled kratkih rokova ili iznenadnih situacija, ali to nikako ne sme da bude pravilo. Neispavani ljudi sa manjkom slobodnog vremena postaju nezadovoljni na duge staze, spori i negativni, što loše utiče i na njihov radni učinak, kao i na odnose u timu. Moj savet zaposlenima je da sve poslovne obaveze organizuju tako da sve ili skoro sve završe u toku radnog vremena, uz obavezno korišćenje pauze.

CONTROLLING:

1.     HR pomaže menadžeru da ostvari ciljeve na temu liderstva, a controller mu pomaže da ostvari one ekonomske ciljeve (profit, ROCE…). Da li HR ima veću potrebu za razumevanjem controllinga?

HR sve više ima potrebu i neophodno je da razume controlling, jer se i važan deo HR-a tiče ostvarenja, kako budžeta tako i postavljenih ciljeva.

2.     Podaci o zaposlenima su svuda oko nas – kada je zaposleni došao u kompaniju, koliko je vremena proveo radeći na računaru, koliko je vremena koristio koji program, šta o kompaniji priča na društvenim mrežama… Koliko HR koristi HR analitiku prilikom donošenja odluka?

HR analitika je važan deo aktivnosti HR-a i sve se više koristi prilikom donošenja raznih odluka.

3.      Koje instrumente najčešće koristite kada pratite uspeh zaposlenih? Koliko je teško proceniti učinke zaposlenih?

Najvažnije je da imate dobro postavljen KPI, odnosno listu ključnih perfomansi, kao i dobar opis posla, kako biste bili u mogućnosti da izmerite, evaulirate i pratite sve što je postavljeno. Čak je moguće da se izmere i kompetence koje pripadaju soft veštinama, ukoliko se postave na pravi način. Dobar KPI sistem je osnova za merenje radnog učinka, bez ili sa vrlo malo subjektivnosti.

4.    Ako biste razmišljali o savršenom controlleru, koje kompetencije bi on morao da ima?  

Pre svega, mora da bude analitičan i da ima široko razumevanje procesa u okviru organizacije, kao i znanje iz više oblasti, prevashodno iz oblasti finansija i IT-a.

LIČNO:

1.    Na razgovorima za posao često čujemo pitanja tipa: „Šta su vaše slabosti, a šta su jake strane“. Kako biste Vi odgovorili na to pitanje?

Moja jača strana su optimizam i pozitivan stav. Retko kada mi se desi da klonem duhom, a ako se to i dogodi, na sreću kratko traje. Što se mana tiče, svojstveno mi je da mi je sve važno i da nekada ne mogu ili ne želim da razlikujem važno od nevažnog. Svaki izazov ili zadatak za mene je podjednako važan i sa istim žarom i energijom pristupam svakom problemu.

2.   Vaša pozicija zahteva stalni kontakt sa ljudima. Da li je to ono što Vama najviše prija ili Vam je zapravo ponekad potreban izduvni ventil? Šta je ono što Vas opušta?

Prijaju mi ljudi i kontakt sa njima. Zato mi danas, usled manjka  vremena, nedostaje neobavezno ćaskanje sa drugaricama, opuštanje u nekom prijatnom ambijentu, po mogućstvu na vodi. Naravno, najviše me opušta moja porodica i trudim se da deci posvetim najviše vremena. Dragoceno mi je vreme provedeno sa njima, uživam da ih gledam srećne i zadovoljne.

3.   O kojoj temi Bojana najviše voli da čita – roditeljstvo, menadžment, HR, bankarstvo? Ili, nešto potpuno drugačije – ljubići, kuvari, priručnici za kuce…?

Volim da sam uvek informisana o temama iz moje oblasti, a s obzirom na to da obožavam svoj posao, HR je definitivno nešto što me još uvek najviše zanima. Osim toga, volim da čitam knjige o roditeljstvu i izazovima sa kojima se roditelji najčešće susreću.

4.   Sezona godišnjih odmora je pred nama. Kako Vi planirate da provedete svoj godišnji odmor? Šta je po vama definicija savršenog odmora?

More je moja definicija idealnog godišnjeg odmora, a s obzirom na to da sam konformista i da volim da se okružim lepim stvarima. Umem i volim da uživam, zato se uvek trudim da pronađem dobar hotel sa dobrom uslugom i adekvatnim sadržajem za decu, jer ako je njima lepo i ako su ona zadovoljna, meni je još lepše.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #12. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.