Leči, greje dušu, srpska je, najbolja je: Mitovi o rakiji

a

Upoznao si se veoma rano – kada si imao pet godina baka je umočila prst u čašicu šljivovice za ručkom i dala ti da probaš, verovatno smatrajući da je bolje da se što pre navikneš. Sa sedam su te prvi put umotali u obloge natopljene rakijom da ti izbiju temperaturu. Sa deset si naučio gde stoje zalihe, što će biti jako korisna informacija nekih šest, sedam godina kasnije.

Siguran sam da nikada nisi bio na slavi, svadbi, krštenju ili bilo kojoj proslavi u Srbiji gde se nije služila rakija. Čak i ako se nađeš na venčanju dvoje bivših alkoholičara na kome se ne cirka, sve što treba da uradiš je da u uglu pronađeš ujka Radeta i dve kile komovice koju je uštekao ispod stola.

To je prosto tako, bez rakije se ne može, ona je član porodice, komšija, sugrađanin, zemljak, prijatelj ali i mnogo, mnogo više od toga. Dobro se snalazi u velikom društvu, ali odlično i samuje. Ponekad te jedino viljamovka razume, ali to je zato što ste previše vremena proveli zajedno pa niko drugi nije u stanju da prevede to što pokušavaš da izgovoriš poslednjih sat vremena. Znam, ne sećaš se da si pao pod sto i da si ostatak večeri proveo pokušavajući da ne povratiš samom sebi u usta, ali ne brini, niko ti nije zamerio, jer je to samo naša rakija.

Odrasli smo slušajući superherojske mitove o alkoholnoj fermentaciji bilo kojeg voća koje sadrži šećer. Kako to obično biva kada se razum i emocije sukobe u nekome ili nečemu kao što je rakija, skloni smo idealizaciji pa često vidimo i ono čega nema. Zato evo liste nekoliko mitova o rakiji koje ćemo svakako nastavljati da ponavljamo svakom gostu iz inostranstva kada napravi onu facu posle prvog cuga.

a

Rakija je srpsko piće

Ovo će verovatno najteže pasti onima za koje ispijanje rakije nije samo unošenje alkohola u organizam, već sveti čin koji svako ko se preziva na ‘ić’ mora da obavi tokom jutarnjeg umivanja. Žao mi je, ali rakija nema srpsko poreklo.

Reč rakija je arapskog porekla od reči ‘al-rak’, a u slobodnom prevodu znači znoj, što je zabavno na više nivoa. Prvi pomen rakije na prostoru Balkana vezuje se za 14. i 15. vek i dolazak Turaka, dok je popularnost rakije na ovim prostorima porasla tek krajem 19. veka, kada je većina vinograda u Srbiji uništena filoksreom pa je proizvodnja vina opala. Od tada je upotreba rakije sve više rasla pa se o njoj govori kao o tradicionalnom piću sa ovog podneblja. Tek 2007. godine je srpska ‘Šljivovica’ i zvanično dobila državljanstvo kada je zaštićena kao srpski brend. Živeli!

a

Rakija je lek

Sve zavisi od toga u kom ste kraju Srbije. U zapadnoj Srbiji će vam upalu grla lečiti rakijskim oblogama, dok u okolini Leskovca temperaturu leče tako što smešaju projino brašno sa komovom rakijom, stave to na tabane, a bolesnikove čarape utope rakijom i onda mu ih navuku na noge. Zub, uvo, nos, grlo, čir, uganuće – zna se – rakija je lek. To je postala maksima na ovim prostorima usled dvestagodišnjeg ponavljanja.

Istina jeste da poneka čašica rakije može da dobro deluje na zdravlje, kao uostalom i bilo koji drugi alkohol. Istraživanja jesu dokazala da oni koji umereno koriste ovo piće ređe oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti srčane slabosti, povišenog krvnog pritiska i šloga, a mnogo je sveodečnja onih koji ‘ceo život piju jednu rakiju dnevno, a doživeli su stotu’.

Najbitnije je to da se pod umerenim podrazumeva količina pića koja sadrži deset grama alkohola – čaša piva, vina ili žestokog pića. Sve preko toga je kontraproduktivno i može da ti i te kako ošteti zdravlje. Tako da to što go u kadi već dva sata vičeš ‘rakija je leeeek!’, nema nikavog smisla i nije smešno. Uostalom, ko sam ja da ti zabranim da ignorišeš lekara i antibiotike zameniš lozom.

a

Sve su domaće i svi se razumeju

Verovatno najrasprostranjeniji mit u zemlji. Od prvog komšije do poslednje kafane u gradu svi imaju najbolju i najlekovitiju rakiju. Naravno da ćeš se oduševiti kada ti kažu da imaju dunju. Naravno da je domaća. Naravno da su je sami pekli. Naravno da je prave po tajnom receptu pradede koji se borio rame uz rame sa čiča Dražom. Naravno da je za te pare najbolja koju ćeš probati. Naravno da će svi za stolom potvrdno klimati glavom, odmeravati venac i vikati ‘dobraaa’, dok im šećer ostaje u ustima, a želudac pokušava da vam vrati tih pedeset mililitara loše šljive zaslađene aromom kajsije koju ste mu uvalili.

a

Rakijafrodizijak

Okej, moguće je da vam ‘čašica razgovora’ može pomoći da se opustite, razbijete sopstvene barijere i krenete u napad, konkretno. I to je okej. Moguće je i da ste procenili da osobi, pored koje biste voleli da se probudite ujutru, treba malo goriva da bi da bi odreagovala na vaše signale onako kako želite. I to je (donekle) okej.

Ali nemojte se zavaravati da će flaša domaće kajsije koju ste spremili bilo kome od vas učiniti uslugu kada sat otkuca akciju. Sve što ćete dobiti su umrtvljena čula, mlohavu erekciju, nevoljnu vaginu i jako, jako, jako, jako, jaaaaako težak i mučan put do poluorgazma. Jedino što možete da uradite je da sačekata da vam se čula razbude, ako se vi pre toga ne uspavate.

a

Greje dušu

Priznajem da sam i sam pomislio da konačno osetio gde se duša tačno nalazi u grudima kada mi je čašica divlje kruške skliznula niz grlo. Zato znam da je ovaj mit teško razbiti pa se neću ni truditi osim što ću savetovati da izbegnete jedan od sledeće dva scenarija. Prvo, pazite samo da vam rakija ne zapali dušu pa ne provedete noć trezneći se u pritvoru. Pod dva, pazite da vam ne istopi dušu pa noć provedete u suzama za bivšom/im, na klupi u parku, gde su vas ostavili prijatelji zato što nisu bili u fazonu da u klabing povedu uplakano, balavo, čudovište. U svakom slučaju pazite da se ne pregreje.

a

a

Izvor: Vice