Kontrola troškova kao stub uspešnog poslovanja proizvodnog preduzeća

Proizvodno preduzeće proizvodi proizvode za upotrebu na domaćem ili stranom tržištu i pri tome generiše niz proizvodnih i neproizvodnih troškova, koji, ukoliko ne budu kontrolisani, mogu višestruko premašiti i poništiti prednosti nastale prodajom proizvoda. Kontrola troškova je važna tema u poslovanju proizvodnog preduzeća i sa posebnom pažnjom se treba posmatrati od strane niza različitih službi u cilju redukcije i optimizacije istih. Ovom prilikom se postavlja niz različitih pitanja:

lfja

1. Ko treba da se bavi kontrolom troškova?
2. Da li je to posao jedne osobe, jedne službe ili niza službi u kontinuiranom lancu poslovanja?
3. Da li se treba fokusirati samo na proizvodne troškove ili obratiti pažnju i na neproizvodne?
4. Koje sisteme koristiti i na koji metod odabrati za kontrolu troškova?
5. Da li kontrola troškova predstavlja još jedan dodatan trošak za preduzeće ili je to jedna od najkorisnijih aktivnosti u preduzeću koja mu može doneti samo benefite

Ovaj tekst će se upravo baviti ovim pitanjima u kontroli troškova i pokušati da da odgovore na sve njih. Da li postoji jedan tačan odgovor na ova pitanja i da li je moguće precizno odgovoriti na njih? Ali, da krenemo redom.

faolj

Najjednostavnije je reći da kontrolom troškova u preduzeću treba da se bavi kontrolor troškova i sigurno je da svako preduzeće koga zanima na šta se troše njihovi resursi, trebalo bi da u okviru finansijske službe poseduje kontrolora troškova. Kontrolor troškova je pozicija koja funkcionalno pripada službi finansija, ali, isto tako, bi trebalo da se integriše u sve pore i sve službe preduzeća. Kontrolor troškova bi morao da poseduje analitičke sposobnosti i da ima veliko iskustvo koje mu može pomoći u radu sa zaposlenima u proizvodnji i administraciji. Poznavanje excel-a i power point-a je nezaobilazno. Ovom prilikom se jasno, takođe, treba razdvojiti pozicija kontrolora troškova i finansijskog kontrolora. Retka je situacija, pogotovo u srpskim kompanijama da se u okviru službe finansija integrišu finansijski kontrolor i kontrolor troškova jer se, u nedostatku pravih poslova i nedovoljnih resursa za analizu, poslovi preklapaju i kompanije se češće odlučuju za finansijskog kontrolora, nego za kontrolora troškova.

Posao kontrole troškove nije nimalo jednostavan posao. Najveću pomoć, kontrolor troškova, može dobiti iz proizvodnih službi, koje mu na pravi način mogu odgonetnuti sve zagonetke koje ga muče. Velika vrlina, ali, reklo bi se, i neophodnost u radu kontrolora troškova jeste poznavanje proizvodnih procesa u kompaniji u kojoj radi. Ukoliko ne poznaje proces, neće poznavati ni resurse koji se tom prilikom troše, pa samim tim neće ni znati da li je određeni trošak nastao u cilju održavanja kontinuiteta proizvodnje ili je u tom trenutku bio prevelik i nepotreban. Kontrolor troškova može često biti u poslovnom „sukobu“ sa inženjerima u službi proizvodnje jer su kontinuirani proces proizvodnje i održavanje kvaliteta procesa proizvodnje generatori velike potrošnje resursa, a često, taj višak resursa, koji je nepotrebno potrošen može biti vidljiv samo finansijskom stručnjaku, kao što je kontrolor troškova.

Trošenje resursa u proizvodnom preduzeću mora biti strogo kontrolisano, bilo da li se radi o proizvodnim ili neproizvodnim resursima. Ukoliko se površno posmatra potrošnja resursa, isuviše mnogo pažnje bi moglo da se obrati na proizvodne troškove, a da neefikasnost u poslovanju preduzeća generišu upravo neproizvodni troškovi, koji se, nepažnjom, mogu kontinuirano povećavati i opterećivati bilans uspeha.

f

f

U određenom broju svetskih i srpskih fabrika, poslovanje se prati uz SAP system u koga bi trebalo da se slivaju svi podaci iz poslovnih aktivnosti, pre svega proizvodnog procesa. Softveri u proizvodnji mogu odigrati važnu ulogu, tako što će prikupljati podatke, koji bi se inače, runo prikupljali, poslati ih u SAP system i na taj način upotpuniti sliku o proizvodnom procesu, tako da, na taj način, i osoba koja se ne razume najbolje u kontrolu troškova i proizvodni proces, može, uz jednostavne pivot tabele, videti da „nešto nije u redu“, upoređivanjem potrošnje po mesecima, nedeljama ili danima. Na taj način se gubi više vremena na analizu, ali se stiče bolji uvid u poslovanje preduzeća i obuhvata funkcionisanje proizvodnog procesa u celini od strane kontrolora troškova.

Ukoliko kontrola troškova ukaže na nesavesno i neracionalno trošenje sredstava i donese uštedu preduzeću, benefit može biti značajno veći od utrošaka koji prate tu aktivnost. U srpskim preduzećima, kontrola troškova nije isuviše razvijena, kontrolori troškova nisu plaćeni kao u zemljama u inostranstvu, ali i donese znatno manje uštede preduzećima nego kolege iz zapadnih zemalja.

U svakom slučaju, kontrola troškova je neophodna aktivnost u proizvodnim preduzećima i značajno može doprineti, pre svega, povećanju svesti o trošenju sredstava i da nije važno samo proizvesti proizvod već i koliko košta taj proizvod proizvesti.

Pročitajte još i:

Kako forecast javlja…, Aleksandra Janković, Jaguar and Land Rover, Leoni wiring system

Moderno budžetiranje