KOLIKI JE DPO – BROJ DANA PLAĆANJA DOBAVLJAČIMA?(www.mcb.rs/free)

DPO pokazuje posle koliko dana se plaća dobavljačima AP Accounts payable. DPO se izražava u danima (primer: 46 dana). DPO treba da je što viši tj. da kompanija što kasnije plati dobavljačima. Sa druge strane, ako kompanija pretera sa kašnjenjem u plaćanju, postoji opasnost da dobavljači prestanu da isporučuju robu.

Primer

Futura je bila lanac kioska u Beogradu i imala je oko 300 objekata. Najveći promet je imala na cigaretama, novinama i i vrednosnicama (karte, dopune). Dobavljači za cigare su tražili vrlo kratak rok za plaćanje, od 7 do 10 dana. U jednom trenutku Futura nije uspela da ispoštuje rok plaćanja i počela je da kasni sa plaćanjem. Nakon toga, cigaretaši su prekinuli isporuku robe. Odmah za njima i novinske kompanije (Blic, Politika, Večernje Novosti) su prestale da isporučuju novine. Za manje od mesec dana Futura je bankrotirala.

Formula za DPO je:

Ako je trgovinska kompanija onda je formula:

DPO se može računati na dva načina:

• Korišćenjem zvaničnih bilansa
• Korišćenjem internih knjigovodstvenih podataka

Kod korišćenja zvaničnih bilansa često postoji problem šta da se stavi u imenilac, odnosno u donji deo formule.

• Kod trgovinske kompanije u imenilac ide COGS Cost Of Goods Sold (nabavna vrednost prodate robe)
• Kod proizvodne kompanije treba da stavimo troškove vezane za dobavljače. To su materijal, energija i „ostali troškovi“ dok se amortizacija i plata ne računaju. Ako je kompanija napravila Bilans uspeha po metodi cost of sales onda ne možemo da dobijemo tačan već samo približan DPO
• Kod uslužne kompanije računamo kao i kod proizvodne

Kod interne računice controlleri koriste podatke iz glavne knjige general ledger odnosno analitičku karticu dobavljača. Na analitičkoj kartici Dobavljača postoji leva strana gde se knjiže uplate, kao i desna strana gde se knjiže fakture. U tom slučaju koristi se desna strana (potražna) konta 433 Dobavljači. DPO se može računati i u kraćem periodu (npr. 31 maj).

DPO je uglavnom od 30 do 60 dana. Pojedine kompanije koriste svoju izrazitu jaku pregovaračku poziciju i onda plaćaju robu od 60 do 120 dana. Primer: nacionalni maloprodajni lanci Maxi, Mercator, Konzum…

Kompanije često vezuju naplatu od kupaca (DSO) sa plaćanjem dobavljačima (DPO). Ukratko, trude se da plate dobavljačima (DPO) tek kada prime novac od kupaca (DSO). To može ponekad da bude loša praksa ukoliko je DSO isuviše velik.

Primer

Medika je veledrogerija lekova iz Hrvatske. DSO (naplata od kupaca) kod Medike je 198 dana a DPO (plaćanje dobavljačima) je 202 dana. Na prvi pogled to deluje izjednačeno. Sa druge strane, da ste vi dobavljač Medike da li bi joj davali robu i čekali na naplatu 7 meseci odnosno 202 dana? Mnogi dobavljači verovatno neće hteti tako da rade i postoji realna opasnost da dobavljači prekinu saradnju.

Velefarm je bio najveća veledrogerija lekova u Srbiji sa market share od preko 30%. Velefarm je imao izuzetno visok DSO od preko 200 dana a shodno tome i DPO je bio visok – 180 dana. U jednom trenutku dobavljač Hemofarm je prekinuo saradnju i nije hteo da toleriše kašnjenje u plaćanju. Hemofarm je pustio menice a odmah posle toga i banke su pustile svoje menice. Velefarm je u roku od 30 dana bankrotirao.

Kompanije nekada smanjuju DPO tako što plaćaju fakture pre roka dospeća ili avansno da bi:

• Dobile dodatni rabat
• Imale bolji tretman kod dobavljača

Primer

Štamparija koja štampa ovu knjigu daje mi odloženo plaćanje od 60 dana. Sa druge strane, ako platim avansno dobijem 5% popusta.  Iskoristio sam popust od 5%.

Ovaj tekst je preuzet sa linka www.mcb.rs/free. Kompletan tekst u štampanom obliku možeš pronaći u knjizi “Biblija controllinga”, Bojana Šćepanovića koju možeš kupiti klikom OVDE.