Karijera-šta je za vas uspeh?

Postavljanje ciljeva važan je građevinski element na putu do uspeha. Oni su nam putokaz na tom putu. Ako ne znamo kuda idemo, kako ćemo znati da smo tamo došli?

Uspeh nije jednostavna kategorija. Nekome je to napredovanje u karijeri, nekome velika porodica sa puno dece, nekom trećem putovanja po celom svetu. Svako od nas ima specifičan splet vrednosti, i žvotnih iskustava, osećaja, uverenja koja ga čine upravo takvim kakav jeste i svako ima svoju definiciju uspeha. Naravno, ne govorimo o uspesima koji su unapred dogovoreni, pomno promišljeni i merljivi kao u poslovnom kontekstu, kad se celi tim dogovara o parametrima na osnovu kojih će znati da li je uspeo ostvariti cilj ili ne.

LIČNA STVAR

Govorimo o subjektivnom osećaju svakog od nas. Na osnovu njega vrlo često procenjujemo uspeh druge osobe. Na primer, jedna naša poznanica, koja je ostvarila vrlo uspešnu karijeru, vrlo je sažaljivo gledala na prijateljicu domaćicu sa petoro dece: “Jadna, zatrpana kućnim poslovima i decom, nikada se neće ostvariti u poslu.” Domaćica je pak sažaljivo gledala nju, govoreći: “Jadna, nema vremena za zasnivanje porodice, nikada se neće ostvariti kao majka.” Međutim, ponekad uspeh definišemo nesvesno se oslanjajući na tuđa uverenja, možda baš ona koja su trenutno na ceni u društvu. Upravo zato ljudi često imaju problema sa poimanjem vlastitog uspeha. Na primer, u našem psihoterapijskom i edukativnom radu polaznici i klijenti često zakažu na jednostavnom pitanju: “Koji su vasi uspesi u životu?” u početku smo se čudile što je odgovor često bio ćutanje, grčevito razmišljanje, mucanje, skromno odricanje od svakog uspeha. Razlog je često u tome što ljudi svoje uspehe smatraju nečim normalnim. Ako većina postiže isto što i oni, te domete teško će opisati kao uspeh. Ali ako, na primer, osoba koja se boji visine prevlada taj strah i skoči padobranom, znači li to da to nije uspeh samo zato što mnogi skaču padobranom bez straha? Ili, ako neko zaradi dovoljno da sebi osigura solidan kvalitet života, da to nije uspeh samo zato što su i mnogi drugi to ostvarili? Sigurno – ne.

ZABRANA ZA USPEH

U transakcionoj analizi (psihoterapijski pristup) istražujemo zabrane koje smo nesvesno usvojili u detinjstvu, a jedna je od njih i “zabrana za uspeh”. Ona se razvija u najranijem dobu, kad dete iz nekog razloga zaključuje da nije vredno uspeha. Dete taj obrazac ponašanja najčešće usvaja kad se roditelji na bilo kom nivou osećaju ugroženo njegovim uspehom. Primer može biti kompetitivan otac koji sina vodi na tenis i sa zarom mu pokazuje kako se igra sve dok učenik ne nadraste učitelja. Tada otac počinje da se ljuti, viče na sina, ukazuje mu na sitne nepravilnosti na koje niko drugi ne obraća pažnju. Sin na nesvesnom nivou može doneti odluku da neće biti bolji od oca, jer je to način da zadrži njegovu pažnju, a na dubokom nivou stvoriti uverenje da je zaštićen i siguran samo kad je lošiji od tate. Posle u životu to nesvesno uverenje može preneti na stvarne životne situacije u kojima će sam sebe sabotirati i redom doživljavati neuspehe. To može postati ustaljen način ponašanja koji će ga onemogućavati u razvijanju njegovih kapaciteta i potencijala.

NEĆU BITI BOLJA

Drugi je primer majka koja je proživela tesko, traumatično detinjstvo. Kao devojčica je živela u patrijarhalnoj porodici, u kojoj je školovanje prvenstveno bilo namenjeno muškim potomcima. Živelo se vrlo teško, osećale su se posledice Drugoga svetskog rata. Stoga je ona rano otišla iz rodnog mesta i bila prisiljena da se zaposli. Danas je, duboko na nesvesnom nivou, ljubomorna na svoju decu koja žive u dobrim imovinskim okolnostima. Ta ljubomora ogleda se na neverbalnom nivou i na razne načine pa postoji velika mogućnost da njena deca razviju zabranu za uspjeh. Kada bismo tu zabranu verbalizovali, ona bi mogla da glasi: “Moja mama je imala teško detinjstvo te nije imala prilike da se školuje i ostvari karijeru kakvu zaslužuje. Neću biti bolja kako bi se moja mama dobro osećala.” Moglo bi se dogoditi da se ta mlada osoba odlično pripremi za ispit na fakultetu, a onda baš to jutro ne čuje sat ili da pripremi odličnu prezentaciju, a onda je greškom izbriše. Ako se takve koincidencije često ponavljaju, one mogu upućivati na zabranu za uspeh.

RAZLOG ZA NEUSPEH

Svako bi trebalo da osvesti svoje uspehe. Predlažemo vam da popisujete svoja životna ostvarenja i uspehe na dnevnom nivou. Kad malo bolje promislimo, nije li ukusan ručak takođe uspeh? A takvih je uspeha bezbroj. Ako počnemo da obraćamo pažnju na takve uspehe, shvatićemo da smo svi uspešni u nečemu.

U situacijama kad ne uspevaju, ljudi bi trebalo da se zapitaju da li traže uvek razloge svojih neuspeha izvan sebe. To je jedan od obrazaca koji mnoge sprečava da se pokrenu prema željenom cilju. Na primer, mlada žena koja želi da pokrene vlastiti posao ne čini to jer nema podršku okoline. Smatra da je uspeh nemoguć ako drugi ne odobravaju njenu inicijativu. Na taj način ona uzrok svog neuspeha pripisuje drugima, a ono što joj se događa samo je posledica toga. Isto čini i student koji, izgubivši godinu, kaže da se to dogodilo jer nema uslova za učenje. Živi sa velikom porodicom pa ne može da se koncentriše. Osobama iz ovih primera je zajednicko što “žive u posledici”, tj. uzrok svog neželjenog stanja traže u drugima. Time se stavljaju u položaj žrtve, a uloga žrtve je vrlo pasivna.

ODGOVORNOST

Kad nasuprot tome “živimo u uzroku”, razloge svog neuspeha najpre tražimo u sebi. Istražujemo šta sami možemo da promenimo, kakav izbor imamo u datom trenutku te obraćamo pažnju na ono na šta možemo da utičemo, ne čekajući druge da se promene i učine nešto za nas. Naravno, to ne znači da smo sami na svetu. Smemo i možemo da tražimo pomoć, ali ne bi trebalo da računamo na nju toliko da naš uspeh zavisi o tome. Dakle, ako nas neko odbije, krenućemo dalje i potražićemo druga rešenja, ne odustajući zbog prepreka na koje smo naišli i ne okrivljujući druge za svoju tešku sudbinu. Umesto toga usmerićemo se na cilj i ići prema njemu.

Banalan primer koji pokazuje živimo li u uzorku ili u posledici je naša reakcija na vremenske prilike. Kako ćemo se postaviti prema činjenici da nas određeno vreme čini bezvoljnim i pospanim? Ako živimo u posledici, krivićemo ga i prepustićemo se lošem raspoloženju, ali ako shvatimo da od nas zavisi kako ćemo pristupiti tom danu, bez obzira na tmurne oblake, time će se naš položaj promeniti. Biti u uzroku znači odabrati; možemo da nastavimo da ležimo i žalimo sami sebe svesni činjenice da to sami biramo ili možemo izaći na kafu sa prijateljima, otići u kupovinu, upaliti svetla u stanu, pustiti muziku u kojoj uživamo, napuniti kadu i uživati u toploj kupki, spremiti stan, pogledati dobar film … Ljudi koji žive u uzroku znaju da oni biraju. Ljudi koji žive u posledici misle da za njih drugi biraju.

ZAVISI OD NAS

Kakve to ima veze sa uspehom? Ako tako razmišljamo dok postavljamo cilj i ostvarenje nam u prvi mah ne ide od ruke, odustaćemo od njega pomireni sa idejom da do toga i ne možemo doći. Kad smo, naprotiv, svesni da ostvarenje našeg cilja zavisi samo od nas, fleksibilno menjamo put do uspeha. Ako nas ono što činimo ne vodi onome što želimo, menjamo strategiju i počinjemo da činimo nešto drugo. Postavljanje ciljeva važan je građevinski element na putu do uspeha. Oni su nam putokaz na tom putu. Ako ne znamo kuda idemo, kako ćemo znati da smo tamo došli? Postavljanjem ciljeva koncentrišemo energiju i pažnju na ono što želimo da postignemo.

Da biste lakše odredili cilj koji ćete moći da ostvarite, držite se pet uslova postavljanja ciljeva. ova tehnika daje odlične rezultat.

1. DEFINIŠITE SVOJ CILJ POZITIVNO

Ako kažete “Ne želim da budem nesiguran u sebe’, stalno ćete razmišljati o svojoj nesigurnosti, što će se odraziti i na vaše ponašanje.

Zašto je tako? Zato što vaše nesvesno ne obrađuje negacije. Uzmimo za primer da vam neko kaže: “Nemojte da razmišljate o velikoj rođendanskoj čokoladnoj torti. Nemojte da mislite na nju, onako ukrašenu šlagom … Te reči će verovatno da budu podsticaj da upravo o njoj razmišljate. Da biste prestali, morate da razmišljate o nečemu drugom. Ne možete da prestanete da mislite na tortu tako što odlučite “Neću da mislim na tortu”.

2. BUDITE ŠTO ODREĐENIJI

Postavite sebi pitanja: kad, gde, sa kim i kako želite da ostvarite svoj cilj? U kojim situacijama želite da ga ostvarite? Postoje li one u kojima to ne želite? Zamislite sebe u situaciji u kojoj ste ga ostvarili, vizualizujte je, zamislite celo okruženje, sa svim bojama i zvukovima, sebe sa svim osećajima koje imate kad ostvarite cilj … Tako će vam ideja cilja biti jasnija i potpunija pa će vaš um primećivati prilike u kojima bi mogao da ga ostvari. Proces intenzivnog uživljavanja u situaciju u kojoj je cilj ostvaren naziva se formatiranjem mozga za ostvarenje cilja. Tako ćete imati potpunu predstavu o onome šta želite da ostvarite i olakšaćete nesvesnom delu svog uma da teži ostvarenju zacrtanog cilja.

Da bi cilj bio jasno određen, treba da zacrtate i rok u kojem ćete ga ostvariti. Time ne dopuštate da se cilj razvodni, već ste stalno usmereni na njegovo ostvarenje. Neki su ciljevi toliko vremenski neograničeni da biste na ostvarenje mogli da potrošite godine. Ako se ograničite određenim rokom, koncentrisaćete se na cilj, volju, želju i energiju pa vaš nesvesni um neće brisati prilike za njegovo ostvarenje.

3. ZNAJTE KOJI JE DOKAZ OSTVARENJA

Kad ostvarite cilj, može se dogoditi da to ignorišete. Razlog je možda to što se niste zapitali šta bi vam značila ta realizacija i kako bi izgledala. Stoga se zapitajte kako ćete znati da ste ostvarili svoj cilj. Što ćete tada videti, čuti ili osetiti? Opišite ga vrlo detaljno kako biste mogli da ga prepoznate kada do njega dođete. Dopustite sebi uživanje zbog ostvarenog cilja, to vas ništa ne košta, a jako je prijatno.

4. BUDITE”U UZROKU”

To znači da put prema cilju mora da zavisi od vas, a ne od spoljnih okolnosti.

5. PROVERITE DA Ll JE VAŠ CILJ VREDAN SVEGA ŠTO MORATE PREDUZETI DA BISTE GA OSTVARILI

Zapitajte se kako će sve što pritom činite uticati na vaš život, na bliske ljude u vašoj okolini.