Kako do sigurnijeg investiranja? – Radomir Petronijević (Finansijski analitičar), Infostud

Jedna od najvažnijih uloga Sektora finansija u „Infostudu“ jeste da kroz izveštaje predstavi menadžmentu istinitu blisku prošlost, a na osnovu tih analiza zajedno predviđamo buduće poslovanje za period od pet godina. Menadžment ima aktivnu ulogu u poslovanju Sektora finansija, što je jako važno, zato što finansije ne treba da budu same sebi cilj, već da osluškuju potrebe bizinisa i da nastoje da odgovore na što više zahteva.

„Infostud“ smo podelili prema profitnim i troškovnim centrima odgovornosti. Svaki centar odgovornosti je samostalna celina koja bi mogla da se pozicionira na eksternom tržištu kao posebno preduzeće. Uvođenjem finansijske decentralizacije postigli smo to da skoro svaki zaposleni brine koliki su troškovi i/ili ekonomska dobit njegovog sektora. Ovo je posebno izraženo kod osoba koje su dobile mogućnost odlučivanja i odgovornosti.

Svaki profitni centar je zapravo jedan zaseban sajt, koji mi zovemo biznis. Uslužni sektori (računovodstvo, administracija…) i centralni sektori (finansije, HR, Korporativne komunikacije) su mesta troška koja su u službi davanja usluga profitnim sektorima i centrali (menadžmentu).

Svaki trošak se alocira do krajnjeg nosioca. Naravno, najjasnija situacija je onda kada je većina troškova direktna. Međutim, ukoliko se pojave troškovi kod kojih treba da upotrebimo ključeve za raspodelu, tu mogu da nastanu teškoće. Mi smo diskutovali o najpoštenijim ključevima, imali sastanke sa pojedincima kojima su ti troškovi najbliži i zajednički smo usvajali pravila za alokaciju. Svaki trošak odobrava onaj sektor na kojem će da se knjiži. To znači da neki trošak prođe i kroz više od dve kontrole, sve dok se ne proknjiži. Tako je uloga Sektora finansija da se svi troškovi prikažu u izveštaju i da se iskomunicira sa ostalim sektorima u vezi sa određenim odstupanjima. Nastojimo da se u većini slučajeva sami sektori javljaju sa pitanjima, gde dolazimo do samokontrole, dok mi u finansijama imamo više koordinatorsku ulogu.

U slučaju direktnih troškova veća je kontrolna uloga računovodstva i finansija, zato što su ti troškovi nastali u jednom konkretnom sektoru, koji ih i odobrava.

Najčešći ključevi za alokaciju troškova su:

• broj zaposlenih u sektoru
• prihod po sektorima
• procenat korišćenja sistema.

Za određene troškove vodimo i evidenciju, na primer, za trošak goriva u službenim vozilima beležimo pređene kilometre u okviru konkretnog sektora. Važno je da se ključevi standardizuju i da se ne menjaju često. Troškovi uslužnih sektora se kroz sekundarnu raspodelu alociraju na krajnje nosioce troškova, odnosno na profitne centre. Najčešći ključ raspodele tih troškova je vreme koje se utroši da bi se zadovoljile potrebe krajnjih nosioca. Na taj način krajnji korisnici mogu da utiču na efikasnost rada uslužnih sektora, tako što će sugerisati da se neke usluge obave brže, kvalitetnije i jeftinije.

Troškovi menadžmenta (centrale) i porez na dobit alociraju se na profitne centre, ali opterećuju samo profitabilne biznise, one koji su se već pozicionirali na tržištu i finansijski su potpuno nezavisni. Ključ alokacije jeste prihod.

Za razliku od profitabilnih biznisa, biznisima u razvoju se određeni troškovi subvencionišu. Recimo, zakup prostora, troškovi računovodstva, obuka… Rezultati su segmentirani i možemo da pratimo u kojoj meri smo subvencionisali određeni biznis, sa ciljem da on jednog dana bude u mogućnosti da pokriva sve svoje troškove. Konačan rezultat biznisa se kod nas naziva „ekonomska dobit“. Iz tog rezultata, mi dobijamo informacije o tome u kom pravcu se kreće svaki biznis.

Kod biznisa u razvoju, osnovni kriterijumi su:

• Koliko novca želimo da izdvojimo za finansiranje
• Koliko dugo želimo da čekamo da biznis postane profitabilan
• Ako vidimo sinergiju sa sajtom koji je u našoj grupaciji, da li po svaku cenu treba težiti pozitivnoj ekonomskoj dobiti. Možda koristi ne moraju da budu finansijski vidljive
• Nekada finansijski pokazatelji neće prikazati pravo stanje biznisa i zato se ne treba u potpunosti rukovoditi njima. Treba naći adekvatne nefinansijske pokazatelje, što naši biznisi i rade.

Biznise u razvoju finansiramo iz ekonomske dobiti koju ostvare profitabilni biznisi. Glavna uloga profitabilnog biznisa jeste da obezbedi:

• Konstantni godišnji rast profita
• Rast menadžmenta i centrale
• Dovoljno prostora za investiranje u nove biznise i finansiranje istih kroz određeni period.

Svaki profitabilni biznis iz svoje ekonomske dobiti mora mesečno da uplaćuje centrali dogovorenu sumu. Centrala iz tih izvora pokriva subvencije biznisima u razvoju i ima sredstva za investiranje u nove biznise, a takođe isplaćuje učešća u dobiti vlasnicima.

Ekonomska dobit koju ostvare profitabilni biznisi ostaje u njihovom vlasništvu i oni mogu samostalno da investiraju u nove projekte, kupovinu automobila, kompjutera, isplatu bonusa…

Iz svega gore prikazanog, naši izveštaji mogu da se podeli na izveštaje:

• Profitabilnih biznisa
• Biznisa u razvoju
• Uslužnih i centralnih sektora
• Konsolidovane izveštaje

Jedna od najvažnijih uloga izveštaja jeste da nam ukaže na to da li imamo prostora da se upustimo u nove investicije.

Osim pozitivnih efekata, decentralizacija ima i negativne strane:

• Gubitak sinergije između članova grupacije
• Razmena znanja je manje prisutna
• Finansijska nejednakost
• Demotivisanost biznisa u razvoju, ukoliko su ciljevi loše postavljeni i neadekvatno se tumače.