KAKO JE JEDNA PLAVUŠA PREŽIVELA NIGERIJU?

RAZLIKE U POSLOVANJU U EVROPI I AFRICI

Na prvi spomen Afrike, većina ljudi u Evropi ima iste asocijacije. Uglavnom su povezane sa životinjama – lavovima, slonovima, žirafama, antilopama… Neki će se odmah prisetiti nekih afričkih plemena kao što su Masai ili Zulu. Neki će se, onako školski, setiti da se na tom kontinentu dodiruju i pustinja i savana i prašuma. Neki, uglavnom žene, možda će pomisliti na svevremenski safari stil, neizostavne bele lanene košulje, te bež i maslinaste žaketiće s odgovarajućim šeširom baš poput Meril Strip u filmu Moja Afrika.

Ipak, Afrika danas nije više poput Afrike iz filma. Čak 40% afričkog stanovništva živi u gradovima. U idućih deset godina, taj postotak će se povećati za 10%. Već danas, 65 gradova u Africi ima populaciju veću od milion. Dakle, taj broj će samo rasti.

Kada mi se nakon 10 godina radnog iskustva na području integrisanog poslovnog planiranja i upravljanja promenama u 28 evropskih zemalja pružila prilika da odem raditi u Lagos, u Nigeriji, na nekoliko godina, nisam čekala ni časa. Nigerija je zemlja od 200 miliona stanovnika, što je čini prvom po veličini u Africi i sedmom u svetu. Nigerija je prva ekonomija Afrike i 20. ekonomija sveta sa BDP-om od 2050 $ po glavi stanovnika.

Nakon što su se moje prvobitne zamisli o Africi (krda zebri uz jutarnju kafu) rasplinule posle malo guglanja, shvatila sam kakva će me klima i veličina grada dočekati. Ipak, ništa me nije pripremilo za tu zemlju ogromnih razlika i za način poslovanja kakvog nema ni u jednoj zemlji u kojoj sam radila.

Mito i korupcija su sveprisutni, upozoravali su me odmah po dolasku. Pokušala sam objasniti da mi s Balkana znamo sve o tome. Već nakon nekoliko dana shvatila sam da mi moramo na tom polju još mnogo učiti ne bismo li dosegli Nigerijce.

Ono što sam naučila kao vođa tima jeste to koliko je važno biti smiren u svakoj situaciji. Zapravo, samo vođa mora biti smiren i autoritativan. Članovi tima često će se posvađati ili ući u sukob. Nigerijci posebno poštuju starije i one na višim pozicijama. Jako su im važne titule i kako ćete nekog osloviti. Pogreške se ne opraštaju. Oni ne veruju u onu staru poslovicu „Odelo ne čini čovekaˮ i zaista cene kada na sastanak dođete lepo sređeni.

Kako je zemlja verski podeljena, bilo kakvo komentarisanje religije, zemlje ili politike može onemogućiti saradnju. Isto tako, Nigerijci ne vole kada stranci oblače njihove tradicionalne odevne predmete u svrhu podilaženja. Ako ste im dragi, očekujte da će vam pokloniti svoju tradicionalnu odeću i, naravno, pokazati vam kako da je nosite.

Ako volite svoj privatni prostor, onda Nigerija nije mesto za vas. Nigerijci imaju potrebu za čestim fizičkim kontaktom i pojam ličnog prostora ne poznaju. Isto tako, u znak poštovanja držaće vas za ruku (držati, a ne rukovati se). Uobičajeni prizor je videti dva muškarca kako se drže za ruke, a nikada nećete videti muškarca i ženu da se dodiruju u javnosti.

Vreme je za Nigerijce jako širok pojam. Kada shvatite da voznog reda nema, nego autobus kreće kad se napuni, jasnije će vam biti zašto svi kasne. Na prvih nekoliko sastanaka, kada dođete na vreme, mislićete da ste pogrešno namestili sat, odnosno da ste pogrešili vremenske zone, jer sastanak nikad ne počinje na vreme. Isto tako, Nigerijci ne vide ništa loše u tome da se na sastanku može i zadremati.

Nigerijci su glasni, njihov engleski je često nerazumljiv, a „yesˮ nije „yesˮ, nego je „maybeˮ. Ipak, Nigerijci su jedan od najveselijih naroda. Druželjubivi su, zabavni i uvek nasmejani. Osim toga, Nigerijci su me naučili da se Afrika može voleti i bez lavova, slonova, savane i Meril Strip. Uz mnogo poslovica, koje stalno izvlače iz rukava za sve životne situacije, rekli su mi na odlasku da ću se u Afriku stalno vraćati jer sam označena za celi život i da će mi zov Crnog kontinenta uvek biti presnažan. I zaista znam da ću joj se jednom opet vratiti. Kilimandžaro još nisam osvojila.