Kako da svako poželi kritiku?
a
Da li zaposleni smeju da prave greške? Šta ako neko pogreši, šta onda da radimo… odmah da ga kaznimo, samo da ga opomenemo, ili da prećutimo, pređemo preko toga?
Da, stalne dileme svih ljudi koji su na bilo koji način uključeni u rad sa ljudima, na rukovodećim pozicijama, a to svakako znači na čelu neke firme ili tima ljudi u firmi. Za preduzetnike na početku rada je to jedna od osnovnih dilema, koliko god da imaju zaposlenih u početku. Uvek postoje oni koji će govoriti kako je važno “odmah postaviti stvari na svoje mesto”, da se zna šta i kako mora, da je najbolje nekoga “lupiti po džepu”.
Svako može da pogreši. Ljudske greške su stvari koje bi trebalo posmatrati kao normalnu i realnu pojavu. Činjenica je da nije dovoljno samo reći kako je ljudski grešiti, kako svi greše, kako ne greše samo oni koji ništa ne rade… to već može preći u demagogiju sa strane onoga ko greši, ali i u neprofesionalan pristup sa strane onoga ko organizuje i vodi posao.
Sa druge strane, naravno da je najlakše nekoga ko je pogrešio odmah iskritikovati… odmah toj osobi staviti do znanja da je primećeno da je pogrešila, da je uradila nešto što ili kako ne treba, zapretiti da će sledeći put biti kažnjena, ili možda čak odmah kazniti.
Portrait of a Sulking Businessman Wearing Spectacles and a Pinstripe Suit
Da, to su jednostavni i neki od načina koji su se odomaćili na mnogim mestima. Međutim, činjenica je i da nisu dali mnogo rezultata. Kritika nikome ne prija, osoba kojoj upućujete samo kritike će se osetiti samo blago postiđenom, povređenom, možda i poniženom, u zavisnosti od tona i izbora reči koje budete koristili. Čak, možda to i nije najgore što će se postići tim postupkom. Na taj način osoba koja je pogrešila dobija poruku samo o onome što nije uradila dobro, što je pogrešila. Na taj način osoba koja je pogrešila stiče utisak da se primećuju samo njene greške, samo kad uradi nešto pogrešno, naopako, onako kako nije trebalo, kako nije bilo propisano…
To sigurno neće motivisati bilo koga od zaposlenih, niti ga usmeriti na pravi put i pravi način da sledeći put uradi taj posao kako treba, niti mu povećati entuzijazam. Posebno, treba misliti i o tome da je možda i ta osoba koja je pogrešila svesna greške, da sama oseća neku nelagodnost, da sama jedva čeka priliku da tu grešku ispravi u realnoj situaciji.
Umesto takvog, poznatog, strogo kritičkog pristupa, mnogo će efikasnija biti “sendvič metoda”, pohvala-kritika-pohvala.
Da, upravo onu osobu koja je napravila grešku i zaslužila kritiku treba pohvaliti. Pohvaliti. Više nego iskritikovati. Iskritikovati, ali između dve pohvale, tako da tu kritiku samo primeti između dve pohvale.
Najpre, kritiku treba udeljivati uvek samo u varijanti “jedan na jedan”, nikada pred drugima, a posebno ne pred mlađima i kolegama nižeg ranga.
Kako bi se napravila dobra uvertira za ukupnu priču, razgovor započnite sasvim neobaveznim temama, koje možda nisu ni vezane za posao. Na taj način će se obe strane opustiti, a svakako osoba sa druge strane i ne treba da razmišlja da je povod razgovora zapravo neki njen propust.
Nakon toga možete lagano preći na poslovne teme, koje će uvesti sagovornika u priču, pa je to već trenutak da iznesete nenametljive pohvale na račun nekih rezultata koje je zaposleni ostvario ili nekog (dela) posla koji je dobro obavio, ali možda i načina na koji je to uradio.
Tek nakon toga treba iskazati nezadovoljstvo nekim postupkom, greškom ili nemarom. Kritika treba da se odnosi na postupak, pogrešan način rada, pogrešan pristup, neadekvatnu komunikaciju, nedoslednost u poštovanju procedura ili naloga, ali ne na osobu lično ili njene lične karakteristike. Možete čak i toj osobi napomenuti da ne kritikujete nju, već da taj postupak nije bio dobar i da je prouzrokovao neke posledice.
U trećem delu tog „sendvič paketa“ iznesite pohvale na ukupan način rada, pomenite kako primećujete sve što ta osoba radi i njen značaj za firmu, pohvalite neki konkretan slučaj ili dobro obavljen posao. Takođe, napomenite da baš zbog svega toga očekujete od te osobe još bolje rezultate, veću posvećenost, entuzijazam, i da od Vas može očekivati podršku.
U svemu tome, zaposleni će kritiku doživeti kao realnu, shvatiti svoju grešku, ali će mnogo veći i značajniji utisak za tu osobu biti to što je primećeno sve dobro što radi, poverenje u način na koji radi i podrška da svoj rad unapređuje i daje bolje rezultate.
Tako ćete sigurno mnogo više postići nego samom kritikom, a motivacija zaposlenog i želja da se radi na visokom nivou će biti mnogo veće… skoro toliko da poželi još jednu takvu kritiku.
a
a
Izvor: Moja firma
Autor
Gost
