Kako da posao pronađe vas?

a

Pre šest meseci vratila sam se prakse u inostranstvu rešena da narednu godinu provedem u Srbiji i u istoj nađem posao u struci. To mi je, srećom, pošlo za rukom za otprilike dva meseca.

Zanimljivo je da sam pored toga dobila još šest ponuda za posao. Neki od njih su bili na neodređeno, a neki podrazumevali rad na konkretnom projektu — ali svi su imali neke veze sa mojom strukom i podrazumevali da za svoj rad budem plaćena. Jasno je da ih nisam sve prihvatila — ali to nikako ne znači da su to bile loše prilike, ni neodgovarajući poslodavci. Prosto nisu bili za mene. Ja nekako verujem da je odlazak na intervju kao prvi izlazak sa nekim ko vam se dopada. Nekada su i firma i kandidat sjajni, ali nešto jednostavno ne „klikne“ među njima. Elem, moja potraga nije u celosti bila bajna, da se odmah razumemo. Poslala sam preko deset prijava koje ne samo da nisu prošle, nego me nisu čak ni do intervjua dovele.

Krajem februara sam već postala nestrpljiva i nervozna — činilo se kao da sve što znam nije dovoljno za posao kakav želim. I onda je sve došlo na svoje. Trenutno radim u jednoj konsultantskoj firmi, radim na projektima za nekoliko organizacija, vodim svoj blog i pišem za još jednu publikaciju. Radim stvari koje volim, koje imaju veze sa onim što sam studirala i za koje me ne mrzi da se usavršavam svakoga dana.

Ne mogu da ti obećam da ćeš primenom mojih saveta koji stoje u nastavku do kraja godine dobiti posao iz snova. Ne mogu to da znam — nemam pojma da li studiraš i šta studiraš, koliko iskustva imaš, koliko ljudi u svojoj industriji poznaješ, ni koliko si spreman da se potrudiš. Ono što mogu da učinim jeste da otkrijem kako je meni ovo pošlo za rukom. Nadam se da će to nekome dati ideju za promenu pristupa i povećati mu šanse za prvi kontakt sa poslodavcem. Mislim da su ideje najprimenjivije na one koji traže prvi “pravi” posao i imaju do godinu dana iskustva.

a

1. Bilo bi super da još neko sem vas zna da tražite posao

Posebno važno: Recite prijateljima i kolegama (sa fakulteta, iz škole, sa prethodnih praksi) da tražite posao. Možda će vam ovo u početku biti čudno — kao što je i meni bilo — ali pod ovim zaista ne podrazumevam da pitate druga da vas zaposli u njegovoj firmi. Raspitajte se prosto čime se ti ljudi bave, sa kim sarađuju, kako izgleda njihov radni dan, i šta misle o toj industriji u kojoj posluju. Ako vam deluje da se uklapate negde u tu priču, stavite im do znanja da vas imaju na umu za prilike koje iskrsnu u narednom periodu.

Za svaku organizaciju koje sam bila deo, mogu da kažem da sam makar sa jednom osobom ostala u kontaktu — pored toga što su se iz saradnji izrodila i mnoga prijateljstva. Gotovo svako sa kim sam na temu posla razgovarala, dao mi je neku vrednu informaciju. Dve drugarice su me preporučile za posao.

U oba slučaja su to bile osobe koje me dobro poznaju, imaju neko iskustvo rada sa mnom ( kroz prakse i studentske organizacije) i znaju šta znam i kakav stav imam prema poslu. U oba slučaja je njihova preporuka bila dovoljna da poslodavac bude spreman da se sastane sa mnom u narednih nekoliko dana.

Ako baš nemate ideju koga i šta da pitate, pokušajte da se obratite široj publici. Za hrabre i kreativne, evo kako je to uradila moja drugarica Jelena Vukosavljević. Malo je reći da su ponude pljuštale kada je pre tri godine okačila ovaj video na YT.

Još jedan primer je sajt Miloš traži posao. Dečka ne poznajem, ali svaka čast za ideju. Sigurna sam da vi možete da smislite nešto novo.

a

2. To što kompanija u kojoj biste voleli da radite nema otvoren konkurs, ne znači da nije vreme da se upoznate

Šta kažete na to da na trenutak prestanete sa stresnim intervjuima, procenjivanjima i testiranjima? Kako bi bilo da ste vi malo u poziciji da birate?

Na sajtu Poslovi.infostud.com imate opciju da napravite „Vaš CV“ i tako ga ostavite u njihovoj bazi. To znači da će po isteku oglasa na koji ste se putem sajta prijavili, vama da stigne mejl otprilike ovakve sadržine:

„Na ovu poziciju se, osim vas, prijavilo 100–150 osoba od kojih 78.0% poseduje isti nivo obrazovanja kao i vi, a 7.6% kandidata ima isti nivo radnog iskustva kao i vi.“

Kakve su šanse da od tih 150 osoba neko zapamti jednu Hanu Ćelap? Hana misli — baš male. Zato predlažem da sastavite spisak od nekoliko kompanija u kojima biste voleli da radite, pronađite mejlove osoba koje su zadužene za regrutaciju i javite im se onda kada nemaju ovakvu gužvu u svom inboksu. Nešto mi govori da ne pročitaju pažljivo baš svaku prijavu…

Takav mejl bi trebalo da sadrži vaš CV, motivaciono pismo i objašnjenje zašto vam je toliko stalo da radite na tom konkretnom mestu, kao i kako mislite da možete da doprinesete radu te organizacije. Nije mi se još desilo da sam ovo uradila, a da je to ostalo bez odgovora sa druge strane (što je, priznaćete, često kada se javljamo na konkurse — i da, mislim da je to prilično bezveze).

Moj omiljeni slučaj jeste situacija u kojoj sam se ovako prijavila za praksu u organizaciji koju sam pikirala. Praksa nije mogla da se udesi istog momenta, ali je postojala dobra mogućnost da se to desi u narednih par meseci. U međuvemenu, dobila sam posao na drugoj strani. Javila sam svojoj kontakt osobi kakva je situacija i dodala da se nadam da će u budućnosti biti prilike za saradnju. I ta prilika se jako brzo pojavila. Od iste osobe stiže pitanje — da li sam zainteresovana da pišem projekte za jedan istraživački centar. Njima je potreban neko sa mojim znanjem i iskustvom, ja sam jedva čekala da počnem da radim kao frilenser na izradi projekata. Idealna kombinacija!

Naša saradnja nema nikakve veze sa organizacijom u koju sam se prvobitno prijavila. Možda ni vi ne dobijete tačno ono što ste zamislili. Međutim, stupiti u kontakt sa ljudima koji već rade ono što vi želite i pokazati im da ste zainteresovani — ne može nikako da bude loša stvar.

a

3. Iskoristite LinkedIn do maksimuma

Svojevremeno sam za redakciju mog InterFON-a napravila i držala obuku iz korišćenja LinkedIn-a, pošto zaista verujem da ljudi ne koriste dovoljno potencijal ove mreže.

Prvo što bi trebalo da znate jeste da poslodavci pretražuju profile preko ključnih veština potrebnih za neku poziciju. To znači da bi bilo mudro da doterate onaj deo „Skills & Endorsements“, tako da naglasite vaša znanja i veštine koji su prikladni za poziciju koju priželjkujete. Poenta, ipak, nije samo u tome da izglancate svoj profil. Učlanite se u grupe relevantne za vašu profesiju. Postavljajte pitanja, delite korisne tekstove, napišite i objavite tekst na temu aktuelnu u vašoj industriji.

Ja, recimo, ostavljam na profilu i svoje blog postove. Zahvaljujući tome, dobila sam jednu ponudu za posao. Čovek sa kojim nisam čak ni bila povezana, nabasao je na moje tekstove igrom slučaja — baš u trenutku kada je formirao nov tim u svojoj kompaniji. Dopao mu se moj stav i ono što sam tamo pisala i u roku od dva dana smo dogovorili razgovor.

Drugi put mi je osoba kojoj se tekst dopao, objavila isti na sajtu svog udruženja koje se bavi ličnim razvojem i ubacila me u grupu njihovih autora. Takve stvari mogu da znače i više od samog posla, zato što predstavljaju stalan dotok korisnih informacija u oblasti koja vas zanima.

a

4. Idite na trening iz oblasti o kojoj već znate ponešto

Zašto da učim nešto što već znam? Počni od toga da kao neko ko je na početku karijere i u potrazi je za poslom — verovatno i to što znaš, ne znaš dovoljno. Sve i da si ekspert i da se već nekoliko godina usavršavaš u odabranoj oblasti, nije na odmet čuti novo mišljenje na istu temu. Ako ništa drugo, možeš da čuješ ponešto o dragocenim iskustvima koja su nekoga dovela do toga da bude u poziciji da predaje to što predaje.

Ono što je tu podjednako vredno jeste što dolaziš u kontakt sa ljudima koji o tome znaju još manje od tebe — ili ne znaju ništa. Razgovaraj sa ostalim polaznicima o tome zašto su došli, šta bi najviše voleli da nauče i promisli o tome možeš li nekako da im pomogneš sa onim što ti znaš.

Ja sam nedavno išla na trening iz pisanja i implemetacije projekata za HORIZON 2020. Pisanje projekata je veština na kojoj radim već izvesno vreme i mogu je primeniti na različite načine u svom poslu. Predavači su bili sjajni, sa bogatim internacionalnim iskustvom i gomilom primera koji svedoče o tome da je moguće napraviti ozbiljne naučne poduhvate i u našoj Srbiji. Tokom tih pet dana obuke naučili smo više nego što prosečan student savlada za ceo semestar. Među polaznicima je tek nas nekoliko zaista imalo priliku da nekad piše projekte za velike fondove Evropske unije. Razmenila sam kontakte sa ljudima koji su veliki profesionalci u svojoj industriji i imaju svoje biznise, a koji su tu došli da nauče kako da za njih dobiju finansije. Na osnovu naših razgovora i mojih pitanja upućenih mentorima, neki od njih su zaključili da im je potreban moj savet u ovoj oblasti. Sa druge strane, neki koji su u ovoj oblasti iskusniji od mene, dali su meni dragocene savete o predstojećim konkursima koji mi mogu biti zanimljivi.

Poslovni svet je velika škola. Iskoristite svaku moguću priliku da se „vratite u klupu“. Pored hvatanja beleški, obratite pažnju na to kome idu dobro predmeti koji vas interesuju. Te klince jurite za sveske i pitajte da vam malo objasne šta se dešava. Nemojte samo da zanemarite one koji traže vaše sveske — oni su vam sada jednako važni. Razmislite — gde sede đaci kojima su potrebne vaše beleške?

a

5. Budite deo veće celine

Posao koji trenutno radim dobila sam zahvaljujući preporuci devojke koju uopšte ne poznajem. Kako sad to? Obe smo deo Alumni kluba Fondacije Zorana Đinđića. Klub broji oko 650 mladih stručnjaka iz sedam zemalja regiona, a sve članove povezuje zajedničko iskustvo prakse u inostranstvu.

Moj poslodavac je tražio nekoga ko ima iskustvo rada na projektima, u konsultantskoj firmi. Kolega iz te firme je preporučio nju, ali kako u tom trenutku nije mogla da prihvati ponudu — došla je u svoj alumni klub da pronađe nekog sa sličnim kvalifikacijama. I pronašla je mene.

Ako sada misliš kako ovaj savet ne možeš nikako da primeniš na sebe, varaš se. Tokom studija sam bila član četiri studentske organizacije, u nekima od njih sam volontirala i po nekoliko godina. Negde mora da se počne i to najčešće ništa ne košta. Pronađi ekipu koja radi na ciljevima koji su i tebi važni i pridruži se. Naravno da nećeš redovno komunicirati sa svima, ali samo upoznavanje sa sistemom, načinom njegovog funkcionisanja, korišćenje njihove CV baze, kontakata, znanja — može da otvori mnoga vrata.

a

Dodatni savet za traženje posla

a S obzirom na to da baš želim da vam pomognem da nađete taj posao iz snova, predložiću vam da primenite još jednu moju taktiku: planirajte unazad.

Dakle, sedite jedan dan i odaberite poziciju za koju želite da konkurišete. Na primer, želite da budete novinar. Menadžer prodaje. Pekar. Konobar. Java Developer. Psiholog. Onda lepo izguglate 20 oglasa za posao za tu poziciju. Neka im je i prošao rok prijave, samo da su u poslednjih godinu dana (okvirno). Iz tih oglasa izvucite na jedan papir sve ono što ti poslodavci traže da znate. Podvucite crvenom ono što se najčešće ponavlja.

To je ono na šta ciljate. Ne sam posao u jednoj konkretnoj firmi, već znanja koja vam daju ulaz za poslove na toj poziciji. Koje programe morate da savladate? Ima li sertifikata ili diploma koji su vam neophodni? Šta znači ako neko traži da posedujete „organizacione veštine“ i kako to dokazati? Sve vreme dok tražite posao, pa i onda kada ga nađete, razmišljajte o tome zašto bi neko birao vas i bio srećan što ste mu deo tima. Radite na tome da savladate ono što radu tog tima može da doprinese i što će vas izdvojiti od ostalih kandidata.

Toliko od mene, nadam se da će ove ideje za proaktivno traženje posla da vam pomognu da posao počne da juri vas. Ohrabrujem vas da se u toj potrazi malo igrate i pobedite strah radoznalošću. Probajte na različite načine, nemate posao da izgubite! =D Pošto svakako nisam prva koja piše na ovu temu, evo još jednog teksta sa mnogo korisnih linkova koji mogu poslužiti kao startna pozicija. Ako znate još neki fazon za traženje posla, ostavite nam slobodno svima neki savet u komentaru!

Na kraju, moj angažman na Youth Consulting publikaciji došao je na isti način. Nikola, koji je i pokrenuo celu ovu priču i čiju emisiju možete pogledatiovde, pratio je moj blog. Taman sam otvorila tab sa prijavom za YC autore — kad mi je poslao poruku da pita da nisam možda zainteresovana. Jesam… I baš mi je drago što imam priliku da pišem za vas. =)

Hana Ćelap

a

a

Izvor: Medium