Kako će potrošači komunicirati 2020.godine : Scenario 3

Shvatam da hitno moram da kupim namirnice. Proveravam svoj kalendar da bih video koliko ću puta sledeće nedelje večerati kod kuće. Onda proveravam na displeju svoje pametne kante za smeće i pametnog frižidera, koliko je namirnica pohranjeno u kantu za otpatke i šta je ostalo od namirnica u frižideru. Kombinujem sve te informacije i razmišljam šta bih voleo da jedem. Odlazim na sajt svog omiljenog nabavljača. Kada se logujem, moram da skeniram svoju zenicu i kažem svoje ime. To mi pruža osećaj sigurnosti.

Ovo nije isečak iz nekog naučnog fantastičnog filma već moguća ilustracija načina na koji će potrošači komunicirati 2020. godine, obrađen u istoimenoj publikaciji revizorsko konsultantske kompanije EY (kako glasi novi zvanični naziv revizorske kuće Ernst&Young) čiji su vodeći stručnjaci na bazi industrijskih trendova razvili četiri scenarija razvoja tržišta komunikacija u budućnosti.

Ovi scenariji su napravljeni identifikovanjem važnih trendova i ključniih rizika. Ključni rizici su trendovi sa veoma velikim uticajem na ključno pitanje i koje je jako teško predvideti. Među rizicima postoje dva ključna – stepen integracije interneta u naše živote (postoji dve verzije: 1) potpuna integracija i 2) delimična integracija gde postoji granica samostalnog virtuelnog sveta) i kao drugi rizik bezbednost i privatnost, gde su definisane dve krajnosti: jedna je kontrolisan i bezbedan internet, a druga potpuno nekontrolisani haos sa brojnim incidentima na poljima bezbednosti i privatnosti. Četiri različita scenarija nastala na ovim rizicima biće detaljno opisana na narednim stranama.

B&F će scenarije objaviti u četiri nastavka. Ovo je treći, a prvi, drugi i četvrti su na ovim linkovima.

Scenario 3: Kontrola brzine

Vratimo se na skeniranje zenice i naručivanje hrane pomoću pametnog frižidera.

Nabrajam sve namirnice koje želim da naručim. Moram da budem vrlo jasan u nabrajanju. Umesto da samo koristim izraz pasta, govorim pasta fuzili, Barila. Ja kupujem svake nedelje tu pastu, ali prodavac ne sme da čuva podatke ili ponovo koristi date podatke. Završavam sa porudžbinom nakon 15 minuta. Biram opciju da mi naručena roba stigne u utorak popodne. Porudžbinu ću platiti kada je budem preuzimao.

Vlada se umešala i nametnula krutu zakonsku regulativu kako bi držala internet bezbednost pod kontrolom. Kruta zakonska regulativa desila se na račun inovacija usluge. Posledično je prekinuta integracija virtuelnog i fizičkog sveta.

Ø Privatnost i bezbednost su pod kontrolom.

Ø Virtuelni i fizički svet su odvojeni.

Zajedno sa rastom sajber kriminala u poslednjih 15 godina novog milenijuma, svet je ušao u novu fazu obeleženu sajber kriminalom, gde kriminalci slobodno čine zloupotrebe i ostvaruju visoke zarade (u pogledu novca i informacija) bez velikog rizika za izvođenje pred pravdu. Milijarde dolara i terabajti podataka bivaju kradeni svake godine. Pretnje su se konstantno menjale i postajale sofisticiranije, konkretnije i inteligentnije.

Vlada je morala da se umeša kako bi zaštitila klijente od zloupotreba i zločina. To je rezultiralo stvaranjem čvrstih zakonskih regulativa po pitanju privatnosti i sigurnosti. Na početku regulativa je bila zasnovana na pravilima, što znači da je skup pravila razvijen u cilju da opiše dobro poslovno vođenje na polju privatnosti i sigurnosti. Vremenom kompanije su koristile rupe u ovakvom sistemu kako bi postigle privremenu prednost nad konkurentima, u pogledu zaštite koju pružaju klijentima. Brojni su bili skandali vezani ua privatnost i bezbednost. Danas zakonska regulativa je eksplicitna i teži tome da pokrije sve od čuvanja informacija bezbednim do garantovanja privatnosti. Nova zakonska regulativa tako je detaljno osmišljena da pokriva sve zamislive prekršaje. Većina kompanije smatra da je takva zakonska regulativa preterano, neproporcionalno komplikovana, detaljna i nefleksibilna. Sa druge strane klijenti pokazuju izuzetno poverenje u novu pooštrenu regulativu i spremni su da plate za nove usluge baš zbog nametnute povećane bezbednosti. Samim tim organizacije su primorane da se usklade sa novom regulativu kako bi pridobili klijente. Usaglašavanje sa zakonskom regulativom predstavlja za kompanije veliko opterećenje u pogledu utrošenog novca i vremena.

Internet je podeljen na tradicionalni internet za prilično niskorizične tipove pretraga i usluga, i internet koji pruža mnogo bolju zaštitu koja je potrebna za osetljive usluge kao što je online kupovina, Vladine i zdravstvene usluge. Klijenti doslovno plaćaju cenu za internet bezbednost, ne samo u pogledu novca, već i u pogledu prilagođenih usluga. Na internetu koji je daleko bezbedniji identifikacija pri korišćenju uključuje skeniranje korisnikove zenice i otiska prsta. Ovaj tip identifikacije potreban je svaki put kada korisnik koristi novu internet uslugu. Razmena podataka između kompanija je zabranjena, pa je posledica toga da ljudi moraju da obavljaju više operacija nego što je to nekada bilo neophodno. Na primer, ukoliko žele da plate za svoju online kupovinu, oni moraju da posete drugi bankarski sajt, daju svoje podatke i uplate količinu novca koja je potrebna za obavljanje te kupovine, koju će ta institucija prebaciti na račun odabranog prodavca, samim tim čitav proces je zakomplikovan. I to nije sve, već je kupac primoran da pred svaku novu uslugu pristaje na čitave nizove uslova, kako bi postao njen korisnik. Neki ljudi više vole da sami odu u prodavnice, jer se pokazalo kao jednostavniji proces. U najvećem broju, ljudi koriste tradicionalni internet kako bi čitali novine, tražili specifične informacije, i obavljali zadatke koji ne uključuju razmenu privatnih podataka.

Global cyber security sistems (GCSSs) – globalni virtuelni bezbednosni sistemi, uvedeni su kako bi skenirali, pratili i kažnjavali u slučaju prestupa. Sistem kažnjavanja je strog. Ovi GCSSs sistemi su potpuno automatizovani, deluju proaktivno kako bi sprečili virtuelni kriminal i napade u okviru virtuelnog sveta. To su inteligentni sistemi, koji imaju moć odlučivanja. Klijenti se ponovo osećaju bezbedno dok koriste internet jer su i sami svedoci da čvrsta zakonska regulativa smanjuje broj incidenata.

Kompanijama u okviru ove industrije usklađivanje sa novom zakonskom regulativom oduzelo je dosta vremena i uloženo je dosta truda. Kako su klijenti izgubili poverenje u kompanije i to kakvu su im poverljivost i bezbednost pružali, kompanije teže tome da povrate poverenje tako što će investirati u bezbedniji internet. Kao posledica, potrošači ponovo imaju poverenje u provajdere internet usluga, ali je brzina kojom se nude nove usluge pružaju klijetima, drastično opala. Ovo nazadovanje u stvaranju novih usluga, je dodatno usporilo integraciju fizičkog i virtulenog sveta. Dobra strana ovog sporog tempa, jeste ta što ljudi više nisu opterećeni tehnologijom, ljudi su opušteniji i manje opterećeni stresom. Ljudi se osećaju sigurnije i imaju veću kontrolu.

Nova zakonska regulativa posebno je temeljno obradila pitanje transparentnosti. Rezultat toga su jasno definisane informacije o proizvodu koje se mogu naći na njegovom pakovanju, kao i u komercijalnoj komunikaciji. Informacije o proizvodu uključuju listu svih sastojaka, poreklo svih sastojaka koji se nalaze na listi, informacije o proizvodnom procesu proizvoda, kao i ekološki otisak. Postoji veliki broj proizvoda koji su dozvoljeni da budu ponuđeni, ali ne i reklamirani zbog njihovog negativnog uticaja na cenu zdravstvene usluge ili uticaja na okolinu.

Domovi su postali moderniji i efikasniji. Ljudi poseduju pametne kante za otpatke, pametne frižidere, ali oni međusobno nisu u dobroj saradnji. Kako nije dozvoljeno da se privatni podaci čuvaju, ponovo koriste ili analiziraju, svi uređaji funkcionišu nezavisno. To znači da ljudi sami treba da kombinuju dobijene informacije. Primer za to je pravljenje liste za nabavku namirnica, kada čovek mora sam da kombinuje informacije koje su ispisane na displeju kante za otpatke i frižidera, jer oba ova uređaja daju različite informacije namenjene stvaranju liste za kupovinu. Kada se mašina za pranje pokvari, njen displej će signalizirati tačno koji njen deo se pokvario i treba da se zameni, ali i dalje vlasnik mora sam da zakaže popravku kod majstora. Dakle, ljudska inteligencija i angažovanje su i dalje potrebni za izvršavanje zadataka kao što je pravljenje liste za nabavku namirnica ili pozivanje majstora.

Nakon niza godina tokom kojih se kupovala brza hrana i unapred pripremljena hrana, polako se prestaje sa ovim nezdravim navikama. Tradicionalno kuvanje je ponovo sve popularnije. Takođe, došlo je do promene u tome kako ljudi provode svoje slobodno vreme. Ljudi su shvatili da je jedan od načina za poboljšanje odnosa sa prijateljima i porodicom, ostajanje kod kuće. Jednostavne stvari kao što je kupovina namirnica, spremanje hrane ili zajednički obroci, stvaraju čvršće odnose među ljudima. Sada ljudi teže tome da više vremena provode sa prijateljima i porodicom nego u komunikaciji sa virtuelnim prijateljima.

Zaključak je da su ljudi sada manje zatrpani i zavisni od novih tehnologija i uređaja. Tehnologija je počela da odmaže i sve komplikovanija za upotrebu. Kao posledica toga, dogodilo se da ljudi manje koriste tehnologiju nego što su to činili pre nekoliko godina.

Karakteristike scenarija 3:

Ø Internet je podeljen na tradicionalni internet za bezazleno svakodnevno korišćenje i mnogo bezbedniji internet za korišćenje mnogo važnijih usluga.

Ø Nakon niza godina koje je obeležio virtuelni kriminal, broj i učestalost virtuelnog kriminala je znatno opala.

Ø Korisnici se ponovo osećaju bezbedno u pogledu sigurnosti i privatnosti. Za osećaj bezbednosti i smanjene stope virtuelnog kriminala zaslužna je intervencija koju je Vlada izvršila. Ovo je rezlutovalo pooštrenom zakonskom regulativom na po pitanju bezbednosti i privatnosti.

Ø Po mišljenju mnogih kompanija nova regulativa je nepotrebna i rigidna. U isto vreme oni treba da se usaglase sa regulativom kako ne bi izgubili dozvole za poslovanje. Usaglašavanje sa novom regulativom predstavlja veliko opterećenje za kompanije u pogledu utrošenog vremena i novca, a to ide na štetu razvijanja inovacija.

Ø GCSSs su osmišljeni kako bi očitavali, pratili, sprovodili zakonske mere u slučaju prekršaja. Kazne u slučaju prekršaja su visoke.

Ø Loša strana nove regulaltive je ta da su korisnički servisi postali teži za korišćenje i skuplji.

Ø Postoje određena tehnološka unapređenja, ali ove inovacije su prilično malobrojne i nisu usklađene sa ostalim inovacijama.

Izazovi i mogućnosti koji pruža scenario 3:

Ø Loša strana stroge regulative sigurnosti i bezbednosti, jeste ta, da su online servisi postali manje pristupačni za korišćenje. Veliki izazov koji ide uz ovaj scenario jeste taj da se razviju proizvodi ili usluge koji su jednostavni za korišćenje, a usaglašeni su sa novom regulatornom politikom.

Ø U okviru ovog scenarija korisnici moraju da se usaglase sa velikom brojem pravnih uslova korišćenja za svaku digitalnu uslugu koju koriste. Izazov ovog scenarija je pronaći način da se korisnicima jednostavnim jezikom, slikama i primerima objasni koja je funkcija propisa i procedura. To će uticati na veću transparentnost poslovnih procedura, poboljšati odnos sa klijentom i razumevanje potrebe za čvrstom zakonskom regulativom.

Ø Prema ovom scenariju ljudi imaju tendenciju da izaberu one kompanije koje se visoko kotiraju po pitanju sigurnosti i privatnosti podataka svojih klijenata. Oni preferiraju brendove koji imaju dobru reputaciju i stabilnu istoriju po pitanju nepoznatih upada u sistem.

Ø Globalni internet autoritet će se predati odabranim i kvalifikovanim kompanijama ekskluzivna prava za vođenje servera sa podacima sa bezbednog interneta.

Ø Još jedan od izazova je efikasna i efektivna implementacija novih propisa u poslovne procese. Vlade će imati veću ulogu u okviru telekomunikacione industrije.

Preuzeto sa sajta Biznis & Finansije.