Šta se dešava sa firmom kad glavna osoba ode na odmor?
Vreme godišnjih odmora je nažalost iza nas. Mnogi su se preduzetnici tokom leta susreli s problemom koji je prisutan cele godine ali leti dolazi najviše do izražaja – ako su i kad otišli na odmor – može li firma, koliko dugo i na koji način funkcionisati bez njih. Obično krenemo u biznis sa željom da budemo sami svoj gazda. Ubrzo shvatimo da su nam kupci gazde, oni su ti koji nas plaćaju i ako imamo sreće ima ih dovoljno. U praksi to znači – pre smo imali jednog kakvog takvog šefa, a sad nas svi redom j…. od države, kupaca, radnika, dobavljača nadalje…No znamo kako to ide s ljudima, 100 ljudi, 100 ćudi…I onda se nađemo u situaciji da mi kao preduzetnici radimo za plate svojim radnicima, skupljamo za PDV, skupljamo za plate… dok ti isti radnici uživaju u sigurnosti svog radnog mesta zaštićeni kao lički medvedi raznim Zakonima o radu i propisima. A mi se osećamo sve samo ne poletno i slobodno i sve što su nas hrabrili na početku.
Istina, u jednom trenutku u životu hteli smo slobodu pa smo uz nju dobili ono što ide u paketu – odgovornost.
Onda, može li firma funkcionirati bez nas?
Može.
Kako?
Tako da standizujemo sve, do najmanje sitnice. Da, znam to su oni dosadni detalji koji nam se ne daju, za koje nikad nemamo vremena.
Naš je posao kao preduzetnika i vlasnika raditi na biznisu, na njegovom razvoju, upravljati ljudima a ne uplesti se u biznis, u operativu.
Ima ljudi koji znaju i mogu bolje od nas. Ali naš ego to treba sebi priznati.
Zamjenjivi smo, i super da jesmo. Posebno u nekom trenutku našoj firmi treba drugačiji tip osobe kao pokretači iste.
Dakle, što i kako standardizovati?
Sve, ništa se ne podrazumeva, sve što radite napišite pismeno kako se radi. Ne možemo očekivati od zaposlenih da rade nešto, a nismo im rekli šta i kako da naprave i šta konkretno znači napraviti dobar posao/pružiti super uslugu u našoj firmi.
I molim vas neka vizija i misija ako ćete uopše biti toliko detaljni, budu tako jednostavne da ih mala beba u dva u noću kad se probudi zna reći…
Podrazumevanje je nerazumevanje – uvek.
E, a kad ste sve lepo propisali, edukujte ljude, usmeno, pismeno, neka iskustveno sve probaju i mirno im dajte povratne informacije jer svi različito učimo. Strpljivo. Više puta. A kad smo ih edukovali, verujte im, ali proverite. Ima raznih metoda, jednom se bavi moja prva firma koju sam prodala – mystery shoppingom. Tajnim kupcima dobićete odlične informacije kako se vaši zaposleni ponašaju prema vašim kupcima i svima drugima dok vas nema – idealno zar ne – niste tu, a tu ste. Uvijek. 24/7/365. I onda možete na odmor.
I kad sakupite sve te razne povratne informacije, podelite ih sa svojim zaposlenima (pritom ne mislim balkanskim načinom – pa u pm, koliko sam ti puta rekao da… ) dajte povratnu informaciju, osigurajte po potrebi edukaciju, i sve ispočetka u krug..Znam dosadno, ali ljudi moraju dobiti potrebne informacije, steći znanja i veštine da bi se mogli ponašati na način koji mi to od njih očekujemo. Ljudi nam ne čitaju misli. I ne, zdrav razum nije tako česta pojava iz našeg kuta gledišta.
Dakle, koliko god bismo hteli da se žalimo da nema kvalitetnih radnika (i nema, zaista nema bez obzira na stopu nezaposlenosti) ipak je odgovornost na nama i možemo puno toga sami preuzeti.
Opet pitanje što želimo. Bežimo li od nesređene privatne situacije u posao gde se osećamo potrebnim i važnim pa zato non stop radimo ili… svatko zna najbolje za sebe. Ali moguće je da firma funkcioniše bez nas i bolje nego da smo mi tamo, nekad samo smetamo. Priznali mi to sebi ili ne.
a
a
Izvor: Kristina Ercegovic blog
Autor
Gost
