JAKA STRUJA, JAKA ŽENA! Kristina Bojović, Izvršni direktor za ljudske resurse, Elektromreža Srbije

Kristina Bojović, Izvršni direktor za ljudske resurse, Elektromreža Srbije.

POSAO

• Elektromreža Srbije (EMS) postoji od 2005. godine i zapošljava više od 1.300 ljudi. Da li možete da nam približite šta sve radi EMS?

EMS a. d. je operator prenosnog sistema Republike Srbije. To znači da je naša dužnost da obezbedimo siguran i pouzdan prenos električne energije, da efikasno upravljamo prenosnim sistemom i da osiguramo optimalan i održiv razvoj prenosnog sistema. Takođe, u okviru svojih nadležnosti, EMS se bavi i organizacijom i administriranjem tržišta električne energije. Mi smo razgranata kompanija, sa zaposlenima koji su raspoređeni širom zemlje, a u našoj nadležnosti je više od 10.000 kilometara visokonaponskih dalekovoda i preko 40 visokonaponskih postrojenja. Odlikuje nas uspešno poslovanje u svim segmentima, kao i velika posvećenost zaposlenih ispunjavanju ciljeva kompanije. Posebno smo ponosni na činjenicu da iz godine u godinu poslujemo sve uspešnije. Za to su najzaslužniji naši zaposleni. I baš zato im se u našoj kompaniji posvećuje najveća pažnja i zbog toga su ljudski resursi u EMS-u značajan segment kompanije, funkcija i servis koji obezbeđuje da svaki zaposleni u potpunosti ostvari svoje potencijale, čime se na najbolji način osigurava uspešna budućnost kompanije.

• Vi radite u EMS-u od 2012. godine, a na sadašnjoj poziciji Izvršnog direktora za ljudske resurse od 2014. godine. Odeljenje ljudskih resursa bavi se različitim procesima u ljudskim resursima. Možete li nam objasniti kakva je dinamika Vašeg radnog dana?

Priroda posla je takva da je moj radni dan ispunjen sastancima i susreta sa velikim brojem ljudi – počev od naših zaposlenih, kolega, preko eksternih saradnika do predstavnika zvaničnih institucija sa kojima sarađujemo. Jednostavno, moj radni dan je dinamičan i ispunjen.

• Po Vašem mišljenju, koja su to najbitnije osobine koje krase jednog uspešnog HR menadžera?

Kao svaki menadžer, i HR menadžer mora imati viziju, cilj kome teži i koji želi da ostvari, i ideju kojom se vodi u poslovanju. HR menadžer u fokusu ima ljude kao najznačajniji resurs, njih treba da osluškuje, prati, motiviše i podstakne na to da daju svoj maksimum kompaniji, ali i ona njima. Da bi to postigao, važno je da prepoznaje tuđe potrebe, ali i mogućnosti i razvojne kapacitete, i da sve to uskladi sa potrebama kompanije. HR menadžer aktivno radi na razvoju ljudskih potencijala – komunicira sa zaposlenima, neprestano upoznaje nove ljude, istražuje, otkriva i podstiče njihove dobre osobine, pomaže im da prevaziđu nedostatke i da se ostvare, i na kraju uživa u atmosferi u kojoj su zaposleni zadovoljni i visoko motivisani a kompanija niže poslovne uspehe.

• Pri procesu selekcije kandidata kroz ruke HR službe prođe veliki broj biografija. Kako izgleda Vaš proces selekcije i po kojim kriterijumima znate da ste izabrali pravu osobu?

EMS a. d. je tokom poslednjih godina prepoznat kao poželjan poslodavac, naročito među mladim ljudima. Recimo, na prošlogodišnji eksterni konkurs za prijem 30 izvršilaca prijavilo se skoro 3.000 kandidata. U 2017. godini služba za selekciju dobila je preko 110 otvorenih prijava za bazu i oko 600 prijava na eksterne konkurse. Proces selekcije podrazumeva više faza, a osnovni kriterijumi pri izboru kandidata su, pored ispunjavanja formalnih uslova, da je kandidat motivisan za obavljanje posla, da pokazuje sklonosti i sposobnosti da bude koristan član tima, da adekvatno upravlja stresom, da nije sklon konfliktima, da pokazuje komunikacione i socijalne veštine koje će doprineti brzoj i kvalitetnoj integraciji u kolektiv. Odgovor na pitanje kako znamo da smo izabrali pravog kandidata, pokaže vreme.

• EMS smatra svoje zaposlene najvažnijim resursom i stavlja akcenat na razvoj zaposlenih putem treninga, obuka, seminara i sl. Na koji način podstičete zaposlene i pravite sistem za unapređivanje njihovih znanja i veština?

Edukacija zaposlenih je veoma bitna, s obzirom na zahtev savremenog poslovanja da se stručna znanja kontinuirano unapređuju i osvežavaju. Obuke zaposlenih realizuju se kroz različite stručne obuke i seminare, koji su prilagođeni poslovima i radnim mestima, kao i obuke interpersonalnih veština kojima se podržava razvoj poslovnih kompetencija. Pažnja se posvećuje i unapređenju znanja stranih jezika, kao i poboljšanju informatičkih znanja. Takođe, u EMS-u se realizuju brojne interne obuke i taj segment edukacije se razvija i proširuje, na šta smo posebno ponosni.

• Kao profesionalac, koje trendove vi primećujete u oblasti HR-a? Kako će izgledati radnik budućnosti?

Upravo je stalno i neprestano usavršavanje ključno u planiranju razvoja i postizanju dobrih poslovnih rezultata. Doživotno učenje je imperativ modernog poslovanja, a samim tim i rukovođenja. Danas je primetna ubrzana digitalizacija koja menja lice poslovnog sveta i koja, s jedne strane, ima za cilj da poslovanje učini bržim i efikasnijim, a s druge zahteva prilagođavanje i ljudi i procesa. U skladu sa tim, radnik budućnosti može biti samo neko ko promene doživljava kao izazov, ima inicijativu, pokazuje fleksibilnost i kreativnost, a poslovne zadatke posmatra široko i njihovom rešavanju pristupa projektno.

• EMS ne samo da radi na usavršavanju zaposlenih, već pruža šansu i mladim ljudima da steknu iskustvo u radu. Svake godine primate nove praktikante. Kako teče taj proces i kakvi su utisci o njima?

Primetno je da se broj praktikanata povećava iz godine u godinu, što govori o nama kao kompaniji značajnoj za razvoj mladih stručnjaka. U 2015. imali smo 88 praktikanata, 2016. godine 241, a ove godine čak 342. Oni su motivisani da stiču nova znanja, imaju dobro teorijsko znanje i pokazuju interesovanje da nakon završetka školovanja karijeru otpočnu u EMS-u. Kao društveno odgovorna kompanija, stipendiramo učenike i studente, a pored novca koji dobijaju, u obavezi su da određen broj praktičnih sati obave u EMS-u.

CONTROLLING

• Controlling je u poslednjih nekoliko godina zaživeo u Srbiji. Kompanije imaju sve veću potrebu za njim. Kakvo je Vaše viđenje controllinga?

Controlling je možda nov pojam, odnosno naziv za nešto što je i ranije postojalo (planiranje, kontrola, analiza, upravljačko računovodstvo), ali sa razvojem informacionih sistema i softverskih alata, proces je znatno ubrzan i dobija novu dimenziju. Uloga pasivnog posmatrača i izveštavanja pretvara se u aktivno delovanje u smislu otkrivanja kritičnih i rizičnih procesa, kao i mogućnosti za dalji razvoj.

• Za svaku kompaniju, ostvarivanje ciljeva, vezuje se za ostvarivanje dobrih finansijskih rezultata. U kojoj meri sektor controllinga doprinosi tome i na koji način je sektor controllinga organizovan u Elektromreži Srbije?

Većini preduzeća koja posluju na tržištu osnovni cilj je maksimizacija profita, što nije slučaj sa Elektromrežom Srbije čiji je osnovni cilj definisan misijom:

Siguran i pouzdan prenos električne energije, efikasno upravljanje prenosnim sistemom povezanim sa elektroenergetskim sistemima drugih zemalja, optimalan i održiv razvoj prenosnog sistema u cilju zadovoljenja potreba korisnika i društva u celini, obezbeđivanje funkcionisanja i razvoja tržišta električne energije u Republici Srbiji i njegovo integrisanje u regionalno i evropsko tržište električne energije.

Dobar finansijski rezultat je preduslov da preduzeće raste i razvija se, ali finansijski rezultat u EMS-u ograničen je tarifom na koju saglasnost daje Agencija za energetiku RS. Sektor controllinga ima izuzetno aktivno ulogu prilikom utvrđivanja tarife za pristup.

• Controller aktivno pomaže menadžeru da definiše ciljeve, da razvije planove i asistira mu u donošenju odluka izveštajima koje dostavlja. Pozicija controllera zahteva različite veštine. Kako biste opisali dobrog controllera?

Analitičan, usredsređen na detalje i sistematičan. Mora da deluje proaktivno.

• Controlleri su predstavljeni kao biznis partneri menadžerima. Kakvu saradnju Vi kao Izvršni direktor ljudskih resursa imate sa sektorom controllinga?

Saradnja ljudskih resursa i sektora za controlling posebno dolazi do izražaja u procesu planiranja kadrova. Naime, planiranje ljudskih resursa je integralni deo ukupnih planskih aktivnosti naše kompanije. Podrazumeva proaktivan proces upravo na relaciji ljudski resursi i sektor za controlling, a u smislu predviđanja potreba za ljudskim resursima (broj, struktura i kompetencije). Ljudski resursi, u saradnji sa direktorima organizacionih celina i sektorom controllinga, prikupljaju, analiziraju i obrađuju podatke o potrebama za kadrovima za narednu godinu i vrše sve neophodne analize potreba sa aspekta poslovnog plana.

• Kao HR profesionalac vi radite sa ljudima. Sa druge strane, potreban je i veliki broj podataka i cifara da bi doneli dobru odluku o ljudima. HR analitika i HR controlling postaju sve značajniji kod donošenja HR odluka. Koliko vi upotrebljavate HR analitiku za donošenje odluka?

Svakako da nam HR analitika u tome pomaže. Kako bi se donele adekvatne poslovne odluke, u obzir se uzimaju svi potrebni parametri, kao što su:

• realizovana i projektovana fluktuacija (upražnjeni poslovi nakon prestanka radnog odnosa zaposlenih po bilo kom osnovu)
• poslovi za koje je odgovarajućim analizama utvrđeno da su deficitarni u pogledu broja izvršilaca
• eventualno novi poslovi (definisani eventualnom izmenom aktuelne organizacije) i
• upražnjeni rukovodeći poslovi i slično, uz adekvatne finansijske analize i projekcije.

PRIVATNO

• Od početka Vaše karijere radite zahtevne i ozbiljne poslove. U današnje vreme je teško pronaći balans između privatnog i poslovnog života. Da li ste vi uspeli da nađete balans, i kako izgleda opuštanje na kraju Vašeg radnog dana?

Osoba sam koja retko miruje tako da svoj dan volim da upotpunim treningom kao najboljim načinom da se redukuje stres i akumulira pozitivna energija. Naravno, volim da pročitam dobru knjigu, pogledam zanimljivu pozorišnu predstavu ili film, i naravno, trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa bliskim ljudima.

• Od posla treba napraviti predah i otići na zasluženi odmor. Čuli smo da najviše uživate u zimskim sportovima, a posebno u skijanju. Koja je Vaša omiljena destinacija za zimski odmor?

Volim Srbiju i rado i često odlazim na Kopaonik kao jednu od mojih omiljenih destinacija za skijanje. Svakako, volim svake godine da posetim prelepa skijališta u susednim zemljama. Volim zimu, ali najviše se radujem sunčanom vremenu i aktivnim odmorom u letnjim mesecima.

• Radili ste i u humanitarnoj organizaciji koja se bavi zbrinjavanjem žrtava rata. Da li imate sada vremena da se bavite humanitarnim radom?

Za takve stvari se uvek nađe vremena. EMS je društveno odgovorna kompanija koja svake godine planira i odvaja deo sredstava za donacije, a posebnu pažnju u tom smislu obraćamo na pomoć za lečenje dece.

• Dete ima različite snove o tome šta će biti kada poraste. Dečaci maštaju da budu piloti, a devojčice da budu balerine i igraju Odetu iz Labudovog jezera u Baljšoj teatru. Šta je sedmogodišnja Kristina maštala da bude kad poraste?

Doktorka. Oduvek sam volela da pomažem ljudima i da se bavim ljudima. Život me je odveo u druge vode, ali svakako na put koji podrazumeva rad sa ljudima i bavljenje njima u najužem smislu.

• Godinama unazad ljudi priželjkuju da postoji vremeplov, kako bi otišli ili u prošlost ili u budućnost. Kad bi postojao vremeplov, u koje vreme bi Kristina volela da ode?

Živim u sadašnjosti, trudim se da uvek budem prisutna u sadašnjem trenutku i u tom smislu se ne bih vraćala u prošlost. Što se tiče budućnosti, ona svakako dolazi.

• Beograd postaje sve poznatija turistička destinacija. Vi živite i radite u Beogradu, sigurno imate neka omiljena mesta u gradu. Koja biste tri mesta preporučili ljudima koji prvi put dolaze u Beograd?

Beograd je metropola i svakako zanimljiva turistička destinacija. Pored brojnih istorijskih znamenitosti, preporučila bih Beton halu kao mesto gde može da se uživa u gastronomskim specijalitetima, atmosferi ali i predivnom pogledu na reku i mostove. Takođe, preporučila bih da posete muzej Savremene umetnosti koji izlaže jugoslovensku i srpsku umetnosti od 1900. godine do danas. Naravno, treba posetiti Skadarliju, Gardoš, Kalemegdan, Avalu…

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.