INFORMACIJA JE MNOGO, A MUDROSTI MALO! Petar Živković, Menadžer korporativne strategije i PMO, Air Serbia.

Uzimajući u obzir trendove i digitalne tendencije, sve prisutniju konkurenciju, otvorena tržišta, konstantan napredak tehnologije, razna pravila i regulacije, očekivanja korisnika koja stalno rastu i naravno Big Date i neophodan rast kako bi se odžali na površini. Više nije pitanje da li je potrebna poslovna inteligencija (Business Intelligence ili BI) već u kojoj meri je potrebna kako bi se slagalica što bolje sklopila.

Petar Živković, Menadžer korporativne strategije i PMO, Air Serbia.

Možemo posmatrati BI kroz 3 faze uticaja:

• Execution (automatizacija i potencijalna zamena čoveka)
• P&C (unapređenja procesa i kontrole)
• Strategy (otkrivanje novih poslovnih prilika)

1. Execute (automatizacija i zamena čoveka)

U poljoprivredi, investicija u modernu mehanizaciju predstavlja desetostruko veću investiciju nego nekada, ne samo zato što je oprema dugotrajnija i kvalitetnija, već zato što je i pametnija. Današnja kabina traktora liči na kokpit aviona, imajući po desetak monitora, GPS navigaciju i traktoristu koji je završio visokokvalifikovane institucije, kako bi pilotirao ovakvom mašinom. Mašine uzimaju u obzir određene racije, prognoze, predviđene uslove i određuju optimalne GPS rute i miks ulaznih proizvoda putem raznih BI alata kako bi maksimizirali buduće prinose.

Gorepomenuti primer daje odličan osnov za pametne korekcije direktno na terenu, odličan monitoring alat, bazu za dalje analize i efikasnost pri radu, i može se reći da je dobar primer unapređenja procesa putem BI. Nekada su bile potrebne armije ljudi kako bi se određeni podaci sakupili, obradili i doveli do smislenih informacija, a veći deo analiza nije bio Value for Money, jer su bile previše kompleksne, obimne, a rezultati nejasni. Sada većina modernih sistema, sa naglaskom na ERP, nudi mogućnosti automatskog prikaza većine analiza.

2. P&C (Unapređenja procesa i kontrole)

More podataka koje se nalazi oko nas, a koje čovek sam po sebi ne može da obradi, sada najzad dobija neki smisao. Pred nama, a posebno controllerima, novi je izazov – pronaći podatke koji se nalaze oko nas, naći im i dokazati upotrebnu vrednost i, rame uz rame sa biznisom, voditi ovakve inicijative koje će dovesti do smanjivanja troškova i neophodnih dodatnih prihoda koje bilo koji lider na tržištu mora da identifikuje kako bi se zadržao na tom mestu.

Zahvaljujući BI, analize nikada nisu bile dostupnije, kvalitetnije i baziranije na boljim i ažurnijim podacima. Ključan akcenat je na ažurnosti i danas kada prolazimo kroz vrlo dinamičnu poslovnu klimu, gde vremenski element ima sve veći značaj. Odgovor na promene na tržištu, konkurenciju, marketing/ PR aktivnosti, mogu rezultirati osetnim finansijskim ožiljcima.

Dynamic Pricing je novi izraz u biznisu, još više akcentovan u e-commercu, i ne bi bio toliko korišćen, možda čak ne bi postojao ni u rečniku da ne postoji poslovna inteligencija. Web se prilagođava, ne samo u smislu da napreduje svaki dan, već se prilagođava profilu koji pristupa određenoj informaciji i pokušava da eksploatiše najveći mogući povrat na investiciju i unapredi iskustvo korisnika.

Novi alat je sada dostupan prodaji, marketingu i celokupnom iskustvu korisnika. Taj alat je personalizacija. Personalizacija se danas koristi na svakom koraku, a velikim delom uopšte nije vidljiva, već se sve dešava u back-office, samim tim, većina korisnika ne može ni da zamisli kompleksnost i zahteve koje BI ispunjava „iza zavese“. Takođe, ovde je primenljiva i adaptirana izreka – „Personalizacija (BI) je kao donji veš, neophodno je imati ga ali nije nužno pokazivati ga.“

Decision making sada ima još više temelja na osnovu kojih se bazira, i opet je akcenat na ažurnosti. Svaki menadžer ima mogućnost oformljavanja svog dashborda koji će mu služiti kao osnov poslovanja u svakom trenutku, to mogu biti stanja operativnih pokazatelja, finansijskih elemenata, status trenutnih projekata i novih inicijativa. BI pomaže da se sve svede na jednostavniji i složeniji način, kako bi se zadržala šira slika (Helicopter View), a da se ne bi gubilo vreme na obradi podataka (Data Mining).

3. Strategy (Otkrivanje novih poslovnih prilika)

Sa novim alatima, dolaze nove prilike i novi uglovi posmatranja na stvari. Mogućnost da se zakorači ispred konkurencije, da se postane lider, da se otkrije nova niša, čak i prilika da se otkrije nova pod-industrija koja će, prema rečima Majkla Portera, postati potencijalni supstitut originalnom biznisu.

Podaci i informacije su oko nas, naš novi posao je da ih identifikujemo, obradimo, pronađemo prave poslovne prilike i fokusiramo našu strategiju oko njih koliko god to zvučalo kao citat iz Spajdermena –  „Uz velike mogućnosti dolaze i velike prilike, ali i opasnosti“.

Koliko god je kompanija pronašla svoju industriju, dobro utemeljila svoj brend, izgradila poziciju, BI otvara puteve još agresivnijoj konkurenciji koja može uz razvijanje modernih BI alata imati dosta prečica ka preotimanju liderske pozicije. Zadatak cele kompanije jeste da se pronađu opasnosti i prilike, i da se svaka opasnost pretvori u priliku.

Potencijalna zamena čoveka, ali ne i zamena controllera

U novom svetu složenosti i ogromnog neotkrivenog potencijala, uloga controllinga se menja, tj. fokus controllera se menja. Kako se kompleksnost povećava, još više se pridaje pažnje povezivanju poslovnih podataka sa finansijskim komponentama:

• Interni pogled – controller treba konstantno da unapređuje sistem poslovne inteligencije unutar svog domena i gleda kako da proširi svoj vidokrug i kako bolje da donese zaključke na osnovu raspoloživih informacija.
• Biznis orijentacija – razumeti biznis i videti ga kroz finansijska sočiva, praćenje biznisa kroz njihove inicijative poslovne inteligencije je krucijalno kako bi se apsorbovao svaki benefit na koji se naiđe.

Controller će i dalje imati svoj opseg redovnih aktivnosti, međutim glavni fokus controllera će biti da, kao biznis partner, dodaje vrednost kroz nove inicijative kako se profit može unaprediti i kako da doprinese donošenju odluka, nekada i odluka koje nisu bile ni u razmatranju.

„Lepota stila, harmonije, gracioznosti i dobrog ritma zavise od jednostavnosti“, rekao je Platon.

Sa poslovnom inteligencijom ceo poslovni svet postaje mnogo komplikovaniji i na više je načina zavistan od poslovne inteligencije. Ovo obavezuje kompaniju da uvek bude na oprezu i da gleda iz hiljade novih uglova postojeće poslovanje i buduću perspektivu.

Iako je dobro uvek biti na oprezu, postoji i rizik od  „prekomplikacije“ celog poslovanja i lakog gubitka šire slike i osnove biznisa. Sa tim u vezi, sa Platonom se možemo složiti. Uvek treba raditi na tome da stvari ostanu što jednostavnije i vraćati se korenima biznisa i jednostavnoj logici uz tzv. Good Feeling (dobar unutrašnji osećaj).

Lako je reći, a teško ostvariti dobar poslovni stil, harmoniju i ritam.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.