“Controller kao biznis partner”, 3.ICV Kongres Controllera Srbije

“Controller je u kompaniji u kojoj radi ono što je kontrolor leta u avio prevozu”, rekao je Miša Lukić, jedan od učesnika 3. ICV Kongresa Controllera Srbije i to je rečenica koja možda najbolje ilustruje temu ovogodišnjeg Kongresa.

Posvećenost i, u isti mah, svojevrsna razdraganost obeležile su atmosferu trećeg po redu ICV Kongresa Controllera Srbije, održanog 20. maja u beogradskom hotelu Crowne Plaza, u organizaciji asocijacije ICV Srbija.

U pauzama između blokova izlaganja, u neformalnim razgovorima uz kafu i posluženje, mogao se čuti čitav niz opaski, komentara, utisaka, reagovanja… Ako bi se ukratko trebalo osvrnuti na njih, onda upadaju u oči dva zajednička imenitelja.

Jedan se odnosi na brojne pohvale upućene Bojanu Šćepanoviću, predsedniku ICV Srbija, inicijatoru, organizatoru ispiritus movensu skupa koji se, između ostalog, ispostavlja kao odlična platforma za razvoj controllinga.

Drugi je apostrofiranje planskog izveštavanja i izveštajnog planiranja, kako u materijalnim tako i unematerijalnim sferama i investicijama, kao ključnih tačaka controllinga i controllera.

Učesnici kongresa bili su vrlo zainteresovani i susretljivi i kada je reč o razgovorima na temu da controller nije samo neko ko šalje ogromne izveštaje sa obiljem statističkih podataka, već i neko ko sagledava širu sliku poslovanja firme, odnosno o činjenici da se on manje bavi prošlošću a više budućnošću.

Jezikom brojki, na 3. ICV Kongresu Controllera Srbije bilo je blizu 350 controllera, finasijskih i marketinških stručnjaka, kao i 12 govornika, odnosno izlagača, a glavna tema glasila je – Controller kao biznis partner.

Dalibor Jevtić (direktor trezora i operativnih finansija, Victoria group) tokom svog izlaganja istakao je da su za dobar controlling izuzetno važnitimski rad, fokus i fleksibilnost, a za Controlling magazin istakao je:”Ključ za dobar controlling su komunikacija i koopreativnost controllinga kao sektora. Takođe, od izuzetnog značaja je spremnost controllera da budu prilagodljivi promenama u firmi i fokusirani na suštinu. Budućnost vidim u razvoju IT, odnosno sistemima koji će objediniti ono što controlling želi i ono što menažmentu treba. S obzirom na to da ne postoje univerzalna precizna pravila, u controllingu nije lako da se definišu stvari. Drugim rečima, svaka kompanija je priča za sebe. Dakle, neke osnovne stvari možemo da odredimo i da ihna ovakvim, dragocenim skupovima unapredimo, kako bi controller upravo na tom temelju razvijao svoju kreativnost.”

Po rečima Nenada Kovačevića (direktor finansija, Tetra Pak SEE) praćenje promena i konstantno učenje igraju jednu od najvažnijih uloga u controllingu: ”Ovakvi skupovi su dragoceni, između ostalog izato što omogućavaju da se upoznamo, odnosno da razmenimo iskustva, proširimo vidike jedni drugima. Nisam ni znao koliku armiju controllera imamo u Srbiji. Prvi put sam na kongresu, ranije su dolazile moje kolege, i zaista sam impresioniran. Ključ uspeha jednog controllera je, po mom uverenju i iskustvu, upravo ono o čemu sam govorio tokom izlaganja, a to je sposobnost percepcije promena koje se dešavaju u kompaniji, u okruženju… a zatim i sposobnost da se prilagodi tim promenama.”

Upitan da uporedi svoja iskustva iz Nemačke i Srbije, Nenad Kovačević je rekao:”Tetra Pak je multinacionalna kompanija, ima više od 22 hiljade zaposlenih i radi na mnogim tržištima. Velika grupacija, kao što je naša, ima svoje standardizovane, razvijene sisteme controllinga i izveštavanja koji su zastupljeni u svim njenim delovima i na svim tržištima, tako da se, što se rada u mojoj kompaniji tiče, Nemačka i Srbija ne razlikuju mnogo. Stvari se usklađuju po određenim nivoima. Recimo, resursi u Lozani ne razlikuju se mnogo od onih u Beogradu. Zahtevi su vrlo slični.”

Tokom svog izlaganja Ivan Tadić (direktor controllinga, Hemofarm) je, između ostalog, uporedio nemački i ruski pristup controllingu i govorio je o različitim kulturnim senzibilitetima te dve zemlje koji se susreću i prepliću u Hemofarmu. Controllera je slikovito opisao kao internog konsultanta i pomalo revizora.
“Pre svega hteo bih da istaknem višestruki značaj i korist ovakvih susreta, odnosno skupova. Na primer, prethodni put, dakle na drugom kongresu, upoznao sam se i razgovarao sa finasijskim direktorom Henkela. To je bila, što bi se reklo, inicijalna kapisla koja mi je dala ideju kako da unapredim određeni segment našeg izveštavanja u controllingu”, rekao je Ivan Tadić za Controlling magazin i dodao: ” Suštinski važna stvar za controllera jestesposobnost komunikacije, odnosno sposobnost da se dobije određena informacija, da se obradi ida se onda prosledi dalje. Dakle, controller treba da komunicira sa drugim sektorima, kao i unutar svog tima i sa svojim pretpostavljenima. Recimo da mora da komunicira u svim pravcima. Kada je reč o controllingu u Srbiji, mislim da je on u fazi razvoja, što će reći da je u nekim određenim sredinama napredniji nego u nekim drugim. Mislim da controlleri u Srbiji dobijaju sve više na značaju, pogotovo sa pojavom svetske ekonomske krize koja, između ostalog, dovodi i do toga da je jako važno da se smanje troškovi, a mi smo u tom nizu prva karika. Controller je zapravo sve više biznis partner, neko ko može da doprinese ne samo izveštavanjem, nego i kreativnošću.”

Nikola Petreski (direktor controllinga, Telenor Serbia ) u svojoj izjavi istakao je:”Kao što sam u izlaganju govorio, da bi controller bio što bolji biznis partner, treba da ima integritet, skromnost i jednostavnost. Takođe je važno da se stvari pojednostave. Naravno, nikakoih ne treba banalizovati, nego ih samo ne treba mistifikovati. Jer, od presudne je važnosti da vas ljudi razumeju.Takođe, controller je veoma važan kada je reč o balansu. Govorim o tome da menadžere ocenjuju, a takođe i menadžeri ocenjuju efekte rada u kraćim vremenskim intervalima. Recimo kvartalno, a događa se da ono što je kratkoročni zahtev, odnosno cilj, nije uvek dobro i u dugoročnom smislu. Balans kratkoročnih i dugoročnih ciljeva je sfera u kojoj je controller vrlo važan.”

Ističući da je veoma značajno baviti se controllingom u Srbiji Aleksandra Paunić (direktor controllinga, Wiener Stadtische osiguranje) naglasila je da je razlog za to i činjenica da je reč o relativno novoj grani u ovdašnjem poslovanju: ”U suštini tu ideju, ideju controllinga, doneli su nam Austrijanci i Nemci. Deo tog posla koji smo mi ranije radili zvao se plan i analiza. Međutim, plan i analiza su zapravo budžetiranje. To jeste osnov, polazište, ali controlling je širi, sveobuhvatniji jer prati produkciju, razvoj procesa, sve što se u kompaniji dešava. Controller kao biznis partner je neko ko pomaže menadžmentu i drugim sektorima u kompaniji. Daje im alate da lakše donesu zaključke, odluke. Daje im smernice i biva korektivni faktor.Meni se često dešava da ljudi ne znaju šta radim. Kažu, ti nešto kontrolišeš…Hoću da skrenem pažnjuna to da je važno da se širi porukao tome šta controlling zapravo znači, koliko može da bude dragocen. Ovakvi skupovi su u tom smislu dragoceni, kao i kada je reč o razmeni iskustava, ne samo po pitanju načina rada nego i u smislu statusnih pitanja.“

Andreas Graf (direktor finansija, VIP Mobile Serbia) je, napominjući da mu je drago što je u Beogradu, rekao: ”Veoma sam uzbuđen povodom mog učešća na ovom kongresu. Govoriću, između ostalog, o nekim stvarima koje se koriste u marketingu a mogu da nađu svoju primenu i u controllingu i da budu od koristi u cilju kvalitetnijeg susreta i saradnje sa klijentima. Tema za koju sam uveren da je važna i korisna je i kako izgleda digitalni controlling.”

Tokom svog izlaganja prožetog i duhovitim opaskama, Ljubomir Skupek (direktor controllinga, Raiffeisen bank) je govorio o tome kuda putuju controlling podaci, a na jednoj od pauza, uz kafu, kazao je:”Drugi put sam na kongresu controllera. Ova profesija je mlada kod nas i za sada je pretežno skoncentrisana u stranim kompanijama. Zato je vrlo važno da se međusobno upoznajemo, stvaramo kontakte, otvorimo sebi mogućnost da sutra po potrebi komuniciramo…Controlleri su svakako sve dragoceniji poslovni saradnici. Između ostalog, oni predstavljaju svojevrsnu nadgradnju računovodstva, ali su istovremeno i ljudi koji treba sebe da predoče kolegama u kompaniji kao nekoga na koga mogu uvekda se oslone.”

Jovana Kondić (direktor controllinga, Mercator S) takođe je naglasila da su ovakvi skupovi lepa prilika da se okupe kolege koje se bave controllingom, kolege iz sveta finansija:”Ovako veliki i, zašto ne reći, svečan događaj, je i važan doprinos razvoju controllinga u Srbiji. Kada je reč o controllingu u Mercatoru, on i funkcioniše po principu biznis partnerstva, dakle,njegova uloga nije samo izveštavanje, odnosno kontrola i, na primer, konstatovanje da su negde nastale greške. Controlling na bazi biznis partnerstva sarađuje sa sistemom, pomaže u identifikovanju kako nedostataka tako i povoljnih prilika, kako bi se zajednički uticalo na bolje funkcionisanje, odnosno, kako bi se generisao napredak.”

Na pitanje šta smatra najvažnijim za dobrog controllera ,Irina Zdravković (direktor sektora za marketing i komunikacije, Bisnode) je odgovorila: ”Da poznaje procese u kompaniji, da ih dovede u red kako bi kompanija funkcionisala na pravi način. Njihov najvažniji alat su poslovne poslovne informacije o firmi u kojoj rade, kao i one o poslovnim partnerima. Mi smo partneri ovog Kongresa, a preko sedamdeset odsto učesnika su naši partneri. Veoma podržavamo edukaciju controllera u Srbiji i mislim da svi zajedno treba da nastojimo da se približimo onom nivou koji controlling ima u Evropi, u zemljama Evropske unije.”

Tatjana Lukić  (Regionalni direktor prodaje,Microsoft) u okviru svog izlaganja govorila je o Sales controlingu i svojim iskustvima kao direktora prodaje, pri čemu je odgovorna za 24 zemlje. A na pitanje šta je na nju ostavilo najveći utisak na Kongresu, odgovorila je:”Nema sumnje, najjači utisak je broj posetilaca – oko 350 ljudi iz najeminentnijih domaćih i stranih kompanija koje posluju u Srbiji i čitavom regionu. To između ostalog govori i o značaju koju profesija i oblast controllinga sve više dobijaju, kao i o tome da postoji korpus znanja koji treba da se osvoji. Takođe, govori i tome da i finansijski stručnjacisve više prepoznaju tu potrebu. Uloga tehnoloških kompanija, što će reći i kompanije iz koje ja dolazim, jeste da se controllerima obezbede alati i informacije u cilju poboljšanja rezultata.”
Po njenim rečima odlika odlika dobrog controllera je “mogućnost sagledavanja, poimanja širine informacija koje dolaze iz raznih delova poslovanja i njihovo integrisanje u koherentnu analizu koja će poslužiti kao baza za donošenje kvalitetnih poslovnih odluka. Jer, smisao controllinga jeste upravo u tome da bude u službi donošenja kvalitetnih poslovnih odluka. Controller nije samo onaj koji prikuplja i analizira podatke, već ineko ko pomaže u njihovoj interpretaciji.”

Izlaganje Miše Lukića (predsednik, MMS communications) bilo je obojeno i duhovitim opaskama. Govoreći o profitu, rekao je: “Da bismo ga ostvarili, treba samo da budemo ‘pro i fit’”, pri čemu pro znači “know how” a fit “know wow”. Za Controlling magazin izneo je svoje viđenje uloge controllera:”Možda neki čak i nisu svesni koliko je uloga controllera važna. Ono što je kontrolor leta za avio sabraćaj, to je controller za kompaniju u kojoj radi. Controller ne samo da treba da prati let poslovanja svoje firme, nego i da preduzima korektivne intervencije. Prvo što controller treba da čini jeste da pokazuje menadžmentu gde se trenutno kompanija nalazi. Jer,vi možete da imate cilj da dođete do Njujorka, ali ako ne znate gde ste sada, da li u Beogradu ili u Bukureštu, onda ćete teško stići do Njujorka. Controlleri, dakle, igraju tu vrlo važnu ulogu jer sagledavaju kako stoje stvari na tržištu, i ne samo na tržištu. Važna je i činjenicada se ranije sve odvijalo sporije. Sada ljudi drugačije žive, informacione tehnologije su donele ubrzanje, izmenile su način života., pa je i uloga controllera sve značajnija jer ima sve više faktora koji se pomeraju. Controller je navigacioni uređaj”, rekao je Lukić i na kraju dodao: “Na ovom skupu sam možda i jedini predavač koji nije controller. U marketiškim sam vodama i radio sam u četiri zemlje a na dva kontinenta. Ono što po mom uverenju controllingu treba, to je dobar marketing, Controlleri moraju da rade na svojoj reputaciji.”

Jedan od učesnika Kongresa pojavio se u uniformi Vojske Srbije, a bio je to Saša Trandafilović, načelnik  Uprave za budžet u Ministarstvu odbrane. U svojoj prezentaciji on je govorio o specifičnostima controllinga u Vojsci i Ministarstvu odbrane, a Milan Bukumirović (direktor finansija, Knjaz Miloš) pričao je o pet uloga koje controller ima:”To su navigator, P&L gate keeper, performance booster, podrška, lider i inicijator promena”.
Upitan koju bi od njih izdvojio kao presudnu, odgovorio je:”Teško je reći, zavisi od konkretne situacije. U svakom slučaju, navigator i inicijator promena gotovo uvek dolaze do izražaja.”

Ivan Đolić (direktor prodaje, Adacta)

Iza nas je još jedna konferencija koja je okupila kontrolere Srbije, a Adacta je uzela učešće na skupu. Zašto i kakvi su vam utisci sa konferencije?

Lično, imam afinitet prema controllingu i smatram da nije dovoljno razvijen u Srbiji. Odlična je ideja ICV-a što se postarao da organizuje ove kongrese i spoji znanja koja su ljudi razvili u svojim kompanijama a koja onda mogu da podele sa učesnicima skupa. Takođe, govornici su bili odlični i iz godine u godinu su sve bolji. Konferenciju posećuje sve više ljudi i to je samo jedan od dokaza o važnosti, odnosno budućnosti controllinga u Srbiji i inače. Što se naše kompanije tiče, u bliskoj smo vezi sa controllingom, jer zahvaljujući našim alatima controlleri imaju prave informacije u pravo vreme.

Govorite o controllingu kao o profesiji, odnosno radnom mestu koje se podrazumeva, mada se čini da u Srbiji ne samo da nije razvijen, već nije ni popularizovan dovoljno? Mnogi tvrde da je reč o izmišljenom radnom mestu.

Apsolutno se ne slažem s tim, ali mogu da razumem takav stav budući da je on karakterističan za privrede u kojima je rast, odnosno pad, stihijski i nekontrolisan a potreba za analizom izostaje. Istina je da je controlling u Srbiji nerazvijen, ali to ne znači da nije potreban. Takođe, razvoj sektora dokazuje potrebu za ovom branšom.

 Da li je kriza podstakla ovaj razvoj?

Budući da mi uglavnom reagujemo na trenutne probleme i da je to pokretač promena, može se reći da je kriza umnogome ubrzala rast controllinga u Srbiji i da bi on i ostao na relativno niskom nivou da nije bilo krize. Međutim, trend rasta i razvoja koji vlada u celom svetu, nastaviće se i kod nas budući da se sve više uviđa njegov značaj.

Da li je tačno da su controlleri kreatori budućih radnih mesta?

Controlling nije samo ekonomsko promatranje podataka. On postoji u svakom sektoru, odnosno odeljenju kompanije, od finansija, proizvodnje, prodaje… Ako se posmatra iz tog ugla da controlling utiče na budžete firmi i preporučuje između ostalog koliko bi trebalo da se investira u zaposlene, može se reći da je controlling, ili će to tek postati, kreator novih radnih mesta. Ipak, bilo bi najbolje da nova radna mesta kreira rast naše privrede.

Damir Barjaktarević (direktor, GoPro)

Controlling kao uslov razvoja

Damir Barjaktarević, direktor kompanije GoPro koja se u najširem smislu bavi implementacijom poslovnih sistema, između ostalog i Microsoft Dynamics NAV, što kompanijama omogućava centralizaciju svih poslovnih podataka, odnosno brži i lakši rad, smatra da svaka kompanija koja želi da se širi mora u svojim redovima da ima i ozbiljan sistem controllinga.
„Kada firma dostigne određeni nivo razvoja, ona počinje ili bi trebalo da počne ozbiljno da ulaže u controlling. To je prirodan nivo razvoja svake kompanije koja želi da unapredi svoje poslovanje, uspostavi red i kontrolu nad finansijama, ali ne samo nad finansijama. Naši klijenti vode računa i o drugim poslovnim oblastima, primenjujući controlling koji je jednako značajan i u proizvodnji“.

Aleksandar Mitić  (marketing &sales manager, PSTech-member of Endava Group )
Konferencije su mesto razmene znanja

Aleksandar Mitić, koji dolazi iz kompanije koja se bavi razvojem softvera i poslovnih softverskih rešenja za finansijske institucije, smatra da je nedavno održana konferencija pod nazivom „Controller kao biznis partner“ samo još jedan od dokaza koliko je controlling važan a istovremeno i prilika da se vrhunski profesionalci iz ove oblasti sretnu na jednom mestu i razmene iskustva i znanja. Najpre, on objašnjava ulogu poslovnih softverskih rešenja u controllingu.
„Finansije i controlling kao sve značajnije oblasti, preuzimaju primat odnosno finalnu odluku o vođenju i razvoju samog softvera i softverskih rešenja posebno sa aspekta kontrole troškova i dugoročne održivosti kompanije.“

Što se konferencije tiče, Mitić kaže:
„Udruženje kao što je ICV, ne samo što okuplja controlere već i omogućava umrežavanje sa ljudima iz različitih grana, razmenu ideja, znanja i iskustva iz prakse.Zahvaljujući ovakvim skupovima, diže se svest o značaju i važnosti controllinga u svakoj firmi koja pretenduje da se razvija i širi, ali i o ovoj profesiji uopšte“.

Nataša Vujičić (menadžer marketinga, IN2 grupa)

Bez prave informacije nema ni odluke
Predstavljajući svoju firmu, Vujičićeva se dotiče i značaja controllinga, jer je kompanija IN2 na neki način njegov servis.
„Mi se bavimo izradom poslovno-informacionih rešenja za controlling, odnosno finansijsku analizu. Iz gomile podataka izvlačimo najznačajnije finansijske pokazatelje, sortiramo ih, filtiramo i predstavljamo ih grafikonima kako bi sve bilo što jasnije i pre svega korisnije za controllere kojima su takve informacije neophodne radi izveštaja koje oni kreiraju. Naime, kada imate informacije na dohvat ruke, onda vam je lako da donesete poslovnu odluku, a razlikovanje bitnih od nebitnih informacija je vrlo važno zbog procene stvarnog stanja, što trenutnog što pretpostavljenog“.
Što se same konferencije tiče, sagovornica iz kompanije IN2 tvrdi da je ovogodišnja bila dokaz širenja i rasta ne samog skupa, već pre svega čitave profesije controllinga u Srbiji.
„I ovaj skup, koji iz godine u godinu okuplja sve više ljudi, dokazuje da controlling postaje jedna od ključnih funkcija poslovanja.“

Mirko Vincetić (direktor,Cash back)
Smanjenje troškova-efikasniji rad

Kompanija na čijem je čelu Vincetić, a koja se bavi povraćajem PDV-a iz inostranstva, može, kako tvrdi, controllerima umnogome ne samo da olakša posao, već pre svega i da smanji troškove poslovanja.
„Koristeći našu uslugu controlleri, odnosno kompanije, štede novac, ojačavaju likvidnost i solventnost.“
Što se same profesije controllinga tiče, odnosno odgovora na pitanje da li je zaista reč o nekoj novoj funkciji, Vincetić kaže:
„Controlling jeste novi termin, ali samo u jezičkom smislu. Naime, to se u vreme bivše Jugoslavije zvalo odeljenje plana i analize, koje je i tada baš kao i sada, a naročito sada, bilo veoma važno. Svaka velika kompanija mora da ima odeljenje controllinga i čini se da su ozbiljne firme u Srbiji i te kako svesne toga.“

Đorđe Živanović (country manager,Coface)
Controller je uvek korak ispred.

Kompanija koju je Živanović predstavljao na konferenciji prevashodno se bavi osiguranjem potraživanja. Međutim, ova firma bavi se i faktoringom, distribucijom finansijskih izveštaja, izradom kreditnih rejtinga, kao i naplatom potraživanja. Vezu između kompanije Coface i controllinga, Živanović objašnjava na sledeći način:
„Finansijki direktori, odnosno controlleri, direktno ili indirektno koriste naše alate, pogotovo u proveri kupaca ili dobavljača radi donošenja odluke o eventualnoj budućoj saradnji. Mi im omogućavamo da spreče određeni rizik. Osim osiguranja, naša ekspertiza je i country risk, što uključuje direktan kontakt sa tržištima i industrijama i omogućava nam uvid u to kakva su plaćanja odnosno neplaćanja u određenoj industriji. Mi dajemo i ocene zemljama, ali nismo rejting agencija već osiguravajuća kompanija. Nažalost,Srbija je i kao država i kao biznis okruženje ocenjena ocenom C, što je u rangu sa afričkim zemljama“, kaže Živanović i prepričava lično iskustvo sa controllerima u svojoj firmi.
„Na samom početku nisam shvatao njihovu ulogu, već sam ih doživeo kao nekoga ko postavlja stotine pitanja i ko mi smeta u radu, ali sam vrlo brzo shvatio da zahvaljujući podacima koje oni šalju, odnosno kojima raspolažu, poslovanje firme je unapređeno. Njihova uloga je veoma važna na dnevnom nivou. Naime, inputi koje sam od njih dobijao omogućili su nam da predvidimo moguće probleme ali i moguća rešenja, što, priznaćete, nije ni malo zanemarljivo.“

Miloš Bošnjak (direktor,ИИБ)
Bez softvera nema controllinga

Kompanija na čijem je čelu Bošnjak iza sebe ima 25 godina dug životni vek, a reč je o softverskoj kompaniji čije usluge koriste neke od najvećih firmiu Srbiji, u raznim delatnostima -trgovini, poljoprivredi, industriji, distribuciji… Kompanija se bavi proizvodnjom ERP (Enterprise resource planning) softverskog paketa koji je namenjen planiranju i upravljanju svim dobrima u firmi, prateći ih kroz njihov životni vek. Veza sa controllingom za Bošnjaka je više nego jasna.
“Bez dobrog softvera, controlling ne može da obavlja svoju funkciju. Mi pomažemo controllerima da rade svoj posao,a što se samog značaja controllinga tiče, verujem da je svakoj firmi koja pretenduje da napreduje odavno jasno koliko je ova funkcija važna i neophodna. Naprosto, controlling je integrišući faktor u tokovima informacija kroz firmu.“

Mina Mićanović (direktor, Poslovna inteligencija Beograd)
Controlling kao monitoring

Poslovna inteligencija, kompanija koja posluje u šest zemalja sveta ali usluge pruža firmama u celom svetu sa izuzetkom Australije, za petnaest godina postojanja implementirala je, prema rečima Mine Mićanović, veliki broj rešenja za planiranje i budžetiranje, odnosno finansijski controlling. Specijalost ove kompanije su usluge implementacije skladištenja podataka, analitike velikih podataka, integracije podataka, planiranja i budžetiranja…
„Controlling i mi smo jedno. Uz naše alate, controlling može dobro da funkcioniše. Danas neka kompanija ne može da funkconiše bez dobrog controllinga, jer je to pogled na celokupno poslovanje. Nije reč samo o donošenju odluka na osnovu onoga što je bilo, već je to, naprotiv, pogled u budućnost i upoređivanje predikcija narednih događaja na tržištu, analiza kako će se kompanija u nadolazećem periodu snaći i da li će moći da isprati željeni rast stvarnom realizacijom. Controlling pomaže kompanijama da budu korak ispred drugih“, uverena je Mićanovićeva i dodaje da Srbija, kao i obično, kasni.
„Controlling u Srbiji, nažalost, nije dovoljno zaživeo niti smo mi još uvek zrelo tržište za to. Region dosta dobro napreduje, naročito Slovenija i Hrvatska, a mi smo oko pet godina u zakašnjenju u implementaciji controlling rešenja. Ipak, od kako postoji ICV Srbija, stvari su se dosta pomerile sa mrtve tačke. U Srbiji postoje firme koje imaju 400 i više zaposlenih i uopšte nemaju controlling odeljenje. To je pitanje osnovne edukacije menadžera. Koliko se oni edukuju, toliko postaju svesni koje su im funkcije u kompaniji potrebne, odnosno kako im je controlling neophodan i zašto. Jednostavno, velike firme ne bi smele da posluju bez controllinga, dok onim malimon zaista nije potreban. Nema svrhe da se controlling uvede u kompaniju koja nije složena i gde nema potrebe da se sagleda ceo proizvodni proces, koji polazi od nabavke sirovina, proizvodnje, prodaje, distribucije i svih drugih procesa koji to podržavaju. Ili, ako govorimo o telekomunikacionoj industriji, koja ima veliki broj procesa i veliki portoflio. Controlling nije važan samo u finansijama.On meri kako je svaki od sektora radio, ako pričamo o proizvodnji, na primer. Meri sa finansijske strane, sa strane efikasnosti, ljudskih resursa, produktivnosti, operativnosti mašina i tako dalje.Reč je o sveobuhvatnom monitoringu svih parametara poslovanja, koji maloj firmi koja nema složene procese i ne treba.“

Pomenimo, u neobaveznim razgovorima tokom pauza govorilo se i o tome da ICV, udruženje controllera, samo u Nemačkoj ima više od 8.000 članova, a u Srbiji više od 220, te da su controlleri pretežno stručnjaci sa titulom diplomiranih ekonomista, da je njihova prosečna starost 35 godina, a da čak 66 odsto njih su žene.

Autor teksta je Aleksandar Duković, urednik Controlling magazina.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 04.