- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

FINANSIJE ILI NEFINANSIJE, PITANJE JE SAD? Tijana Rauš, finansijski direktor, Pinoles

FINANSIJE ILI NEFINANSIJE, PITANJE JE SAD?

Tijana Rauš je finansijski direktor u kompaniji Pinoles, koja je ukazala kako merenje performansi utiče na upravljačke aktivnosti u njenoj kompaniji.

 

Tijana Rauš, CFO, PINOLES

Tijana Rauš, CFO, PINOLES

Merenje performansi predstavlja važan deo upravljačke aktivnosti. Smisao ovog merenja je da pokaže koliko smo bili:

Ovaj proces omogućava da se identifikuju resursi, sagledaju ključni faktori  koji utiču na njegove perfomanse kao i da pomogne u pronalaženju najboljih tokova delovanja. Usmereno je na utvrđivanje uspešnosti kompanije u realizaciji ciljeva i pokazuju u kom stepenu je ostvaren svaki cilj.

Tradicionalna, finansijska merila bazirana na računovodstvenim informacijama iz bilansa stanja i uspeha i tokova gotovine još uvek predstavljaju veoma važno sredstvo ocene uspešnosti  i kontrole rada kompanije.

Ipak, danas je potpuno jasno da upravljački sistem baziran isključivo na računovodstvenim merilima prevaziđen. Neophodno je redefinisati tradicionalne upravljačke alate jer oni ne mogu u potpunosti da odgovore zahtevima novog okruženja kao ni informaciono da zadovolje korisnike-menadžere, kreditore, investitore, društvenu zajednicu.

Savremenim uslovima su potrebna i savremena nefinansijska merila koja otklanjaju nedostatke tradicionalnih. Ubrzani razvoj poslovnog  okruženja koje se može okarakterisati kao heterogeno, dinamično, neizvesno i složeno zahteva razvoj i promene sistema za merenje perfomansi. Osamdesetih godina inicijator promena  je bilo uverenje  da je fokus na istorijskim, internim podacima i da se mere pogrešne stvari. Devetesetih, kompanije su previše brinule o samom merenju, ne o svrsi i primeni dobijenih rezultata. Mnogi problemi iz devedesetih su  ostali relevantni i danas.

 

Finansijska i nefinansijska merila performansi
Finansijska Nefinansijska
RentabilnostEkonomičnostBruto maržaKreditni rejtingEBITDAProfitROIKoeficijent obrta Lojalnost kupacaZadovoljstvo kupacaBroj poseta kupcimaImidž brendaBlagovremenost isporukePerformanse dobavljačaKvalitet internog komuniciranjaSkraćivanje ciklusa rada

 

Tradicionalne mere perfomansi još uvek predstavljaju veoma važno sredstvo u ocenjivanju uspešnosti i kontrole procesa kompanije. Računovodstvene informacije pružaju objektivnost i njihova prednost jeste ta što različita stanja, tokove, relacije i promene pretvara u jedan univerzalni izraz, brojeve.

Bilans stanja, bilans uspeha i tokovi gotovine su objektivni hroničari poslovnog života kompanije. Iz bilansa stanja čitamo podatke o sredstvima, obavezama i kapitalu na određeni dan. Možemo utvrditi povećanje ili smanjenje potraživanja od kupaca, ali ne možemo utvrditi zadovoljstvo kupaca. Bilans uspeha pruža informacije o prihodima i rashodima koji rasčlanjeni u odgovarajućoj formi i po odgovarajućim principima omogućavaju utvrđivanje rezultata koji se na kraju obračunskog perioda obuhvata u bilansu stanja kao povećanje/smanjenje (sopstvenog) kapitala. Izveštaj o tokovima gotovine prikazuje poslovne, finansijske i investicione prilive i odlive novca u toku izveštajnog perioda. Ovo ukazuje na činjenicu da se finansijski izveštaji nikako ne smeju koristiti kao alternativni već međuzavisni i njihovo simultano korišćenje za sagledavanje efikasnosti i efektivnosti se podrazumeva.

I pored nezamenljive uloge finansijskih merila, ona su daleko od savršenih, zato što:

Kompleksan poslovni ambijent zahteva balans između „finansija i nefinansija“, dugoročnog i kratkoročnog, materijalnih i nematerijalnih resursa i povezivanje ovih komponenti sa strategijom.

Uspeh menadžmenta usmerenog na perfomanse zavisi od:

U našoj kompaniji  koja se bavi distribucijom, generalni direktor je shvatio da je jedan od kritičnih faktora poslovanja smanjenje troškova transporta, odnosno da treba težiti da kamioni koji prevoze robu budu što bliže maksimalnom kapacitetu a da se pri tome ne ugrozi  Just in time isporuka  kupcima, odnosno da se ne ugrozi strategija kompanije koja je usmerena na prepoznavanje potreba kupaca i brzo reagovanje na njih.

Direktor je svako jutro tražio izveštaje o kamionima koji su prethodnog dana vršili isporuku ispod maksimalnog kapaciteta. Nakon toga je pozvao rukovodioce u logistici i prodaji, i tražio objašnjenje za svaku isporuku iz izveštaja. Konsultovao se u vezi sa preduzimanjem konkretnih koraka i dogovora sa kupcima, da im roba bude isporučena drugim danima ili u drugim terminima kako bi iskorišćenost kapaciteta bila što veća. U većini slučajeva kupci su prihvatili naše predloge, uklapajući se sa isporukama u njihovom regionu.

Uticaj na profitabilnost je bio veoma snažan a potrebe kupaca su ostale na prvom mestu.  Na kraju krajeva, zaposleni ne vole svakodnevne razgovore sa generalnim direktorom o propustima i greškama pa preventivno uvode inovacije kako se ne bi stavljali u nezgodnu poziciju.

Rentabilnost, tržišno učešće, efikasnost i zadovoljstvo kupaca su često u koliziji. Merenje efikasnosti i efektivnosti kompanije nije jednostavno i lako, a izbor merila je često diskutabilan (teško je dokazati da je jedno merilo bolje od drugog).

Finansijska merila su značajna, i uvek će biti, ali se moraju dopuniti sa drugim nefinasijskim. Da bi bila uspešna u današnjim uslovima, kompanija mora da ima bolji učinak ne samo u dimenziji troškova, već i u kvalitetu, fleksibilnosti, fokusu na strateške ciljeve, bliskosti i dugoročnom odnosu sa kupcima i sa dobavljačima.

Adekvatan sistem merenja perfomansi treba da izbalansira finansijska i nefinansijska merila koja će omogućiti menadžerima da se suoče sa velikim brojem kompleksnih poslovnih aktivnosti i da se na pravi način fokusiraju na ključne faktore koji donose uspeh. Uspešnost kompanije se više ne meri samo ostvarenim profitom.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #13. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.