Ekonomska situacija Jadranske regije

EKONOMSKI IZGLEDI JADRANSKE REGIJE

Jadranske zemlje su male ekonomije koji su otvorene za spoljnu trgovinu, a većina njihovog izvoza ide u region i zemlje evrozone. Predviđa se da će grupa zemalja da poveća izvoz i to od 0,9% koliko je iznosio prošle godine na 1,5% ove godine i predstavlja važnu destinaciju za izvoz iz jadranske regije (npr. Italija će skoro udvostručiti stopu rasta od 0,6% u 2015. na 1,1% u 2016.).

lajfa

lajf

Ipak, oporavak evrozone je i dalje izložen raznim rizicima, sa slabim poverenjem i neizvesnošću oko Bregzita; kao posledica toga, nije moguće garantovati održivo poboljšanje u ekonomijama koje zavise od ekonomske aktivnosti u evrozoni. Uprkos spremnosti jadranske regije da trguje na stranim tržištima, koeficijent ekonomske otvorenosti ostaje na niskom nivou.

faljf

f,n

Učešće izvoza u BDP u proseku je 37%, što je znatno niže od pokazatelja u drugim ekonomijama centralne i istočne Evrope. Jedini izuzetak je Slovenija, gde izvoz čini tri četvrtine BDP-a. Kao rezultat toga, domaća potražnja je i dalje važna komponenta ekonomskog učinka u regionu Balkana. Jak i održivi skok u potrošnji domaćinstava ograničava visoka nezaposlenost, naročito na Kosovu (34%), Bosni i Hercegovini (27,7%) i Makedoniji (26,1%). Ipak, oporavak privatne potrošnje zabeležen prošle godine preneće se i na 2016. godinu. Mešavina investicija i neto izvoza takođe će podržati BDP u većini ekonomija u regionu.

fal

Osim članica EU Hrvatske i Slovenije, druge balkanske zemlje nemaju mnogo koristi od fondova EU, iako sredstva drugih međunarodnih donatora prilično dobro podržavaju investicije. Strani investitori takođe imaju povoljan odnos prema regionu, jer su uvereni da su poboljšanja u toku. Ekonomska aktivnost u jadranskoj regiji biće stabilna u 2016. Rast BDP-a sa dostići 3,0% u Bosni i Hercegovini, 4,0% na Kosovu, 3,5 % u Makedoniji, 3,6% u Crnoj Gori, 2,0% u Srbiji i 1,6% u Sloveniji. Uzrok sporijeg rasta u Sloveniji uglavnom je pad obima kofinansiranih ulaganja iz EU, dok će izvoz i potrošnja domaćinstava biti glavni pokretači rasta u ovoj godini. Očekuje se da će brži rast da se vrati u Sloveniju sledeće godine, a privatna potrošnja učvršćuje svoju poziciju kao pokretač rasta.