Dobio sam otkaz! Kako dalje?
Budi muško, uzmi stvar u svoje ruke!
Ovo je istinita priča jedne moje polaznice. Dakle, nije muško… već prava dama, majka dvoje male dece. I, ja bih rekao, veći muškarac od većine nas “muškaraca” 
Elem, moja junakinja ima 33 godine i radi u stranoj multinacionalnoj kompaniji. Završila je fakultet, odlično govori engleski, a i sjajno izgleda (iako to nije važno za ovu priču :)). Moj junak može da radi u bilo kojoj stranoj kompaniji; verujem da svako od vas poznaje barem nekoliko ovakvih devojaka (dama).
Moj junak ima dvoje “sitne dece” i pre nekoliko meseci se vratila sa porodiljskog.
E, tu počinje zanimljiva priča. Kada se vratila sa porodiljskog sačekalo je :
- “reorganizacija poslovanja”
- “optimizacija poslovanja”
- “operativna efikasnost”
- “strategijsko fokusiranje”
- “prilagođavanje novim uslovima poslovanja”
- “stvaranje konkurentske prednosti”
- “smanjenje OPEX-a…”
Bla, bla, bla… priče za malu decu. Zalepili su joj OTKAZ!
Wow, kako nehumano – reče sindikalac. Wow, a zadovoljstvo zaposlenih – reče HR.
- pa, majka dvoje male dece…
- odličan radnik..
- ekspert u svom poslu…
Ma, pali brate, optimizacija je HIT. Zaboravi HR, zaboravi zadovoljstvo zaposlenih, reži troškove, otpuštaj zaposlene! Moramo da povećamo EBITDA, a o ljudima nekom drugom prilikom.
OK, do sada je sve manje-više normalna situacija. Sigurno znate kompanije (domaće, inostrane) koje su davale otkaze porodiljama, sigurno poznajete mlade majke koje su ostale bez posla odmah po povratku sa porodiljskog. Pa, u čemu je onda fora?
Pa, moja junakinja je odlučila da uzme stvar u svoje ruke!
Kada su joj saopštili za otkaz, ona je duboko udahnula i rekla:
- “OK, hvala vam za vest. Žao mi je što se to dogodilo, u ovoj kompaniji sam provela nekoliko sjajnih godina. Ova kompanija je zaista sjajno mesto za rad”.
Wow, kakvo iznenađenje. Nema besa, razočaranosti, stresa, očaja… No, nastavak je još bolji.
- “Razumem vas da za mene nema više mesta u odeljenju X. Kakva je situacija u drugim odeljenjima? Da li postoji slobodno mesto gde bih ja mogla da konkurišem? Ja poznajem kompaniju, znam procedure, pravila rada, način razmišljanja… i mislim da vam mogu mnogo pružiti. Mnogo više nego osoba koja dolazi sa strane i koja je prvi put u našoj kompaniji…”
Ljudi iz HR-a su zanemeli. Oni su se spremili za “rat, bitku, opravdanja…” no izgleda da ih naša junakinja razoružala. Umesta očaja, pljuvanja, traženja razloga… ona je pružila ruku. Moj junak je krenuo sa pozitivnim pristupom. I sa osmehom na licu
Epilog:
Moja junakinja je našla posao u istoj kompaniji – drugo odeljenje. Posle toga, došla je kod mene na obuku… i ispričala mi poučnu priču. Pričali smo o tekstu “Kako dati otkaz” i ona mi je ispričala svoje iskustvo sa druge strane kao radnika. Ja joj se divim zbog hrabrosti i odlučnosti, ja ne bih mogao tako da reagujem. Zadobila je moje poverenje i sa zadovoljstvom ću je preporučiti bilo kom drugom poslodavcu (ako opet ostane trudna ).
Obećao sam joj da ću napraviti tekst o njoj. Ona ga je zaista zaslužila.
Zaključak – “Dobio sam otkaz, šta da radim”?
- Sve od tebe zavisi.
- Budi muško i uzmi stvar u svoje ruke.
Autor
Bojan Šćepanović
MCB Menadžment Centar Beograd
063 7004 518
30 Komentara
Bojane,
odusevljena sam pricom
a tek bebama sa slike…. : ))))))))))))) buci buci buc buc…
khm…da se uozbiljim….
Dakle, tvoja junakinja je zasluzeno heroj i profesionalac u svom poslu. Mislim da su ljudi iz HR-a trebali takvom strucnjaku sami da ponude alternativu, ako su zaista strucnjaci u svom domenu. Ocito nisu! Svaka njoj cast na hrabrosti i odlucnosti. Ovo nije zenska solidarnost!
Moja prijateljica je imala slicno iskustvo po povratku sa porodiljskog. No, nije radila u kompaniji ciji bi HR prihvatio ovakav predlog:(
Znam domacu kompaniju koja je svojim zaposlenima pronalazila alternative po saopstenju otkaza u jednom sektoru, nudili su otvorene pozicije u nekim drugim ograncima firme, sto je po meni za svaku pohvalu. Priznacemo svi da je to danas retkost! Tako da nije sve jedno za koju kompaniju radis?!!!
Jadno je sto se u nasim kompanijama na zene gleda drugim ocima. Ako si tu oko 30-e, nemas dece, u braku si vec neko vreme, ili zivis sa deckom, odmah te vide na porodiljskom… ili si HPOA?
… itd…
Irma, mislim da je vreme da počneš da radiš na bebicama
Inače, kako (satirično) poslodavci biraju zaposlene:
MUŠKARCI. Oženjen, troje dece, 2 kredita, nezaposlena supruga. Zaključak – mora da šljaka kao lud, nema vremena za odmor, zahvalan što ima posao.
ŽENE. 30 godina, nema dece, nema dečka, ne pada joj na pamet da se udaje i da rađa decu. Šefa obožava i svaka mu je zlatna. Karijerista je, ambiciozna, izgleda kao “bomba”… ali je istovremeno i 120% lojalna šefu. Nema vremena za privatan život, osim za privatne večeri (i jutarnje kafe) sa svojim šefom
Bojane, mislim da si OPET u pravu :D:D:D i za bebe i za sve ostalo!
Btw, redovno citam blog Susan Heatfield, HR experta sa veoma bogatim radnim iskustvom u oblasti HR-a… Znam da se ne mogu porediti americke i nase kompanije, ali svakako se moze nesto lepo nauciti…link do njenog bloga je http://humanresources.about.com/?nl=1
Pozdrav!
Da li je navedena dama trener kod Vas u Centru?
Ako nije trebala bi biti!
Pozdrav !
Moja junakinja je sjajna, mlada ženica koja je ekspert u svom poslu. A, i super izgleda (kao muškarac moram i taj deo da primetim :)). Sjajna kombinacija – lepa & pametna. I super mama!
Sa druge strane, “držanje treninge” je posebna priča. To je PROFESIJA koja ima svoja znanja, veštine, pravila, bla, bla, bla… Ja sam održao 800+ treninga pa znam koliko je to “teško ili lako”.
Ne može svako da bude trener… bez obzira koliko je veliki ekspert u svom poslu.
Zdravo svima,
Nemam reci za sjajan potez ove zene. Jedino sto bih imao da dodam jeste da ovde nije samo u pitanju hrabrost vec jedna osobina koju retko koja osoba sa ovih prostora ima. Ta osobina je razdvajanje emocija od posla. HR se spremio za bitku jer ljudi shvataju licno poslovne odluke (neopravdavam ovde odluke vec samo navodim cinjenice). Ova zena je pokazala da hladnokrvnost i otvorenost za nove izazove otvara nova vrata pri zatvaranju postojecih.
Interesantna knjiga je “Who took my cheese” koja se bavi malo ovom temom, za 2 sata se procita a daje lep povod za malo razmisljanja da covek mora biti spreman na sve.
Pozdrav svima,
Milovan
449 dinara, Mono i Manjana, “Ko je ukrao moj sir” (who took my cheese)”?
S obzirom da Google translation ne radi, onda sam uključio “Šćepa prevođenje”
http://www.monoimanjana.rs/96799399-3fe7-4270-9a4b-45b7c532920b/KO-JE-MAZNUO-MOJ-SIR.aspx
Moze i ulicni naziv: “Ko mi ukr’o moj sirac”
Ko je MAZNUO moj sir – je pravilan naziv knjige. Toplo preporucujem!
Samo još jedan dokaz nemoći države, još jedan razlog zbog čega su nestala dva grada u zadnjih 10 godina! Ako već država ima tolike mogućnosti zašto jednostavno kompanijama ne lupi penale u vidu otpremnine od 20 000 evra u slučaju da je osoba došla sa porodiljskog (recimo ima dete do dve godine starosti)? Iz dana u dan u ovoj zemlji postajemo crnci (tj robovi) i imamo sve manja prava.
Vlado, postoji socijalna politika koja država VODI van kompanije.
Postoji zakonski i etički okvir. Zakonski, ova kompanija nije prekršila ni jedan propis. Majka se vratila sa porodiljskog i ona je normalan radnik koji je dobila otkaz.
Etički – da li otpustiti majku dvoje male dece…? To svako definiše na svoj način. No, ni to nije zakonski kažnjivo.
Ovo je veoma bitno da razlučimo. Ako ne postoje ZAKONI, možemo da rebnemo kaznu kako želimo. Npr, “kazniti 20.000 Eura…”. Wauuuu, zašto samo 20.000 Eura. Hajde da ih kaznimo 2 miliona Eura!?!
Dakle, ova kompanija nije prekršila zakon. To što je natalitet u opadanju, što su nestala 2 grada… to nije problem ove kompanije. To je problem NAS SAMIH. U prevodu – idite i pravite decu! Odmah
Mani se blogovanja….
Kako to mislite da iz drzava kazni? Pa ona ih poziva i stvara ambijent da dodju i da nas sve poseduju sutra. Nece one da dodju ako znaju da mogu biti kaznjeni. I sta je to za njih 20k Evra. P a smo pogledajte koliki im je cist dobitak po godini.
Sjajan tekst i jako mi je drago sto je u pitanju ipak iole normalna firma koja je znala da pruzi sansu. Ali ja imam primer velike i uspesne domace firme koja ne deli otkaze, vec daje druga radna mesta koja su cak i isto ili malo slabije placena. Naravno u pitanju su radna mesta koja nisu za te zaposlene, od toga da zene iz administracije koje su 25 godina sedele za stolom, dobijaju isto placen posao, ali u proizvodnji tj stojanje 8 sati i manuelni posao, pa do toga da menadzeri dobijaju druga izmisljena menadzerska mesta, gde su potpuno neiskorisceni, a onda im se polako skida plata i ukidaju beneficije dok ne ukapiraju da sami trebaju da odu. Naravno to se sve sprovodi pod parolom da se pruza sansa, da firma ne izdaje svoje verne zaposlene, da su to izazovna mesta i sl. A ljudi sami napustaju firmu, firmu to nista ne kosta jer ne daje otpremninu posto ljudi sami odlaze.
Ja bih ovo nazvala pričom sa happy endom, jer svedoci smo da ovo nije usamljen slučaj. Čestitam na hrabrosti i iskazanom razumu kojim je razoružarala HR-ovce.
Inače, bila sam u sličnoj situaciji. Dva puta sam spašavala koleginicu od otkaza. Prvi put je trebalo da ga dobije još dok je bila u drugom stanju. Zatim su čekali da se vrati, ali nisu imali hrabrosti da joj to saopšte. Stala sam u njenu odbranu, ali je ona sama bila toliko pametna da je ponovo zbrisala na trudničko. Kada se vrati biće po onoj narodnoj “ko živ, ko mrtav?”…
A šta da rade muškarci
Kako da mi odemo na trudničko 
?
Pa i za muškarce može da važi trudničko. Imam bivšeg kolegu koji je skoro dobio peto dete i on je za četvrto i peto išao na porodiljsko.
“Ljudi iz HR-a su zanemeli. Oni su se spremili za “rat, bitku, opravdanja…””….. E tugo moja, zesci HR sektor onda ima ta firma….. HR-ovci bi trebalo da su medijatori i osobe koje su u sluzbi najpre zaposlenih, jer svaki vlasnik i direktor jako dobro zna svoja prava, cesci je slucaj da zaposleni ne znaju koja su njihova prava – e tu treba HR da uskoci i da iz HUMANosti (kako i sektor nosi naziv “human”) proba da pronadje adekvatno resenje za OBE strane…. Meni u zivotu ne bi palo na pamet takvu stvar da uradim.. Prilikom otpustanja, tj. viska zaposlenih treba obratiti paznju na zilion sitnih faktora koji mogu uticati na to koga otpustiti. Ovde je prica ispala po sistemu “videli smo da mozemo i bez tebe, stoga…”….. uf, sto ja nisam neki inspektor…..
Divim se ovakvoj dami i bila bi mi zaista izuzetna cast upoznati je….. i sama posedujem iste osobine, a iskreno, jako-jako tesko je naci zenu “Ratnika svetlosti”, koja i u ovakvoj situaciji ne vidi problem, vec odmah trazi resenje….
SVAKA CAST akterki ovog posta!
Erika, dođi u moju ex firmu, pa da vidiš HR. Sve puca od sumljivih otkaza datih samo zato što je glavni baja ustao na levu nogu. HR koji je u stanju da zapakuje otkaz bez trunke morala, savesti i ljudskog stida. Provela sam tamo 2,5 godine i svašta sam videla, a zatim i osetila na svojoj koži.
Pozdrav
“žena Ratnik svetlosti…”
Gde nađe taj izraz?
Uh, HR je uvek kriv! Sa jednim se slažem. HR mora da zna sa čime raspolaže u kompaniji, jer na taj način zadržava najbolje koji i druge mogu da ”povuku”. Da, ovo što sam ovde pročitao postala je svakodnevica. Nije lako danas biti HR manager jer retko se dešava da saopštavaš dobre vesti. NAŽALOST!!!!!
Hmm, reci cu nesto, ja poznajem slicnu zenu – damu.. oko 40 godina.. sasvim solidno je obavljala svoj posao, niko se nikad nije na nju pozalio.. pre dve godine dobila je otkaz u jednoj banci.. (smanjenje troskova) tako oni to zovu.. elem.. ona je slicno uradila kao “zena ratnik” iz Vase price… i dobila je posao u drugom odeljenju.. da bi opet na kraju godine kada se radi “fluktacija radnika – smanjenje troskova” kao god oni to nazvali, njoj se dogodio isti peh..
koliko god da si hrabar – lud ili pozitivno razmisljas, neko ko nema “ledja” desava mu se upravo ovo sta sam napisala.. nazalost..
Uvek će biti i pozitivnih i negativnih primera. Ovo je super pozitivan primer… Ja volim pozitivne primere
Dobio sam otkaz jer se promenio vlasnik firme, hteo je svoje ljude. Imam ekstra reference, ali imam i godina, uz godine staža i iskustva, moraju ići i godine života. Činim sve, šaljem prijave, pišem ljudima, uporan sam. I evo, četrnaest meseci-ništa, niko da mi pruži šansu.
Gde ja to grešim?
lep tekst, samo sto i pored toga ja dobih otkaz, jos dok sam na bolovanju, slomila nogu. Naravno, reorganizacija, ukinuto radno mjesto, strana firma, ja 12 godina u njoj, nagradjivana na internacionalnom nivou kao dobar radnik, poznajem sve procedure, sve procese u kompaniji ali kazu nema mjesta nigdje za mene. Direktor mi kaze da to novo sto mu treba u sektoru koji vec postoji i ja bila clan, ne fitujem, ne ispunjavam requiremente po njegovom misljenju i to je to. Recite mi da ovo nije otkaz iz licnih razloga (mada nisam upoznata ni za to kojih razloga…) i da..jos jedino ja nastradala u celom direktoratu. Cela reorganizacija samo da se ja ukinem
Dragi BOjane, tek sam sad vidjela tvoje komentare. Ono st oti mogu reci jeste da, su ipak bili licni razlozi – tj. neznanje doticnog direktora koji se dohvatio zalogaja koji nije mogao progutti, pa je poceo uklanjati ljude oko sebe koji nesto znaju, i samim tim njegovo neznanje dolazi do izrazaja. Evo proslo je 6 mjeseci, i to se potvrdilo. Sad su njega ostavili bez posla, nanio veliku stetu firmi, kad su rezultati u pitanju (podbacili 10%) zbog pogresih potea, da ne govorim da je nekoliko experata samo napustilo firmu a neki su ispraceni kao ja.. tehnoloski visak… Zalosno je sto zbog licnih interesa, stradaju ljudi… JA licno mogu reci, da sam presrecna sto mi se to dogodilo, jer sad iz ove perspektive, vidim koliko je ta firma bila negativna, uticala lose na moj cjelokupni zivot a da pri tom zadnjih godina bez obzira na sav trud i ulaganje i davanje sebe ne dobijes ni pohvalu, a kamoli nagradu. Bila sam radnik godine cijele grupe kojoj ta firma pripada (zbog kvaliteta i brzine za koji je najbitniji projekat tada u Grupi uradjen, i rezultat koji niko nije ni do tada a ni kasnije ponovio), a u svojoj maticnoj firmi za isti projekt, nisam bila ni radnik MJESECA :). Zasto? JEr ljudi koji o tome odlucuju ne gledaju biznis performanse vec da li se behaive appropriate? Pri cemu nigdje nema definicije kako se to ocekuje da se ponasas, niti je to KPI koji je zvanicno mjerljiv. Po biznis KPI-evima ja sam imala overdeliver, i ocjene koje govore da dajem preko 100%. Nikad nisam bila sa nikim u sukobu, sa postovanjem se uvijek prema svima ophodila jer prvenstveno sam takva kao osoba. Vaspitana po tradicionalnim principima. Poenta je da je sada era onih koji gledaju koliko se dobro klanjas i koliko si dobar poltron, a najmanje je bitno kakav si radnik. Svoje dostojanstvo i ponos ne dajem nikome, i nema tih para za koje bih glavu spustila. JA mirno spavam, a oni…
Sorelice,
Možda su lični razlozi (“neko te ne voli ili si nekom stala na žulj”), možda su “korporativni” (“reorganizacija…”) a možda nešto sasvim treće. Teško je reći samo na osnovu tvojih komentara, bez komentara i druge strane, situacije, bla, bla…
No, u svakom slučaju, moj životni moto je jednostavan “Šta je tu je – IDEMO DALJE”. Ukratko, nemoj razmišljati “Zašto / prošlost?” već “Kako dalje/budućnost?”. Oslobodi svoju kreativnu energiju za budućnost i verujem da ćeš sa svojim znanjem i energijom vrlo brzo naći drugi posao.
Jeste…tako isto sam ja prosla. Kod nas su samo malo lepse rekli da nije “otkaz” vec eto..tehnoloski visak.
Kod mene prica je bila malo drugacija…manje vise u slicnoj situaciji sto se tice dece
Eto, sve smo pokusali da ti nadjemo u drugom sektoru..ali bas nista nema za tebe…drugi poslovi nisu za tebe..ne bi se ti tamo snasla i sl. Kako meni zakonsko pravo omugacava da ja resenje o tehnoloskom visku odbijem da potpisem, receno mi je (naravno, na lep nacin) da i ako ostanem u kompaniji “moze da se desi” da dobijam zadatke kojima nisam dorasla, da me prebace na neke nize poslove recimo u magacinu…da dobijam kratke rokove..a onda ce biti baj baj.
Tako da..naravucenije..ako kompanija zeli da se oprosti sa tobom…oprosti se i ti sa njom, jer nije zasluzila da te ima kao radnika.
Odlican clanak, a meni se ovaj dio najvise dopada:
Zaključak – “Dobio sam otkaz, šta da radim”?
Sve od tebe zavisi.
Budi muško i uzmi stvar u svoje ruke.
Ja sam je uzeo prije 15 godina, tako da se meni tesko moze desiti da ostanem bez posla. Spreman sam svakome pokazati i pomoci mu da krene mojim stazama i da ne strepi vise za svoj posao i svoju buducnost.
Spostovanjem i sve najbolje, Adi
Gospodine Bojane,
bilo bi uljudno da ne posete ovakve bajke vise
Branko,
iz nekog nepoznatog razloga – ja verujem u bajke. Zato sam i neuljudan
Pored toga, ovo i nije bajka – već istinita priča o jednoj sjajnoj ženici. Btw, juče (koincidencija :)) sam čuo da je dobila unapređenje. Sada počinjem da verujem u bajke.