- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

DOBAR IZVEŠTAJ JE „CONDITIO SINE QUA NON“ USPEŠNOG POSLOVANJA, NIKOLA CVIJANOVIĆ, FINANCE DIRECTOR, UNIVEREXPORT

Univerexport Nikola Cvijanovic

Nikola Cvijanović, finansijski direktor u kompaniji Univerexport,

f

Savremeni tržišni uslovi i velika konkurencija u oblasti maloprodaje koja će se dodatno intenzivirati u bliskoj budućnosti, nameću potrebu za unapređenjem efikasnosti poslovanja i pravilnim postavkama prioriteta u kompaniji. Činjenica je da uspeh u donošenju poslovnih odluka zavisi od kvaliteta isporučenih informacija, njihove pravovremenosti, načina prezentacije i interpretacije.

Sa težnjom da se proces odlučivanja unapredi i sa punom usredsređenošću na povećanje prodaje i smanjenje troškova poslovanja, kompanije neretko počinju sa primenom S&OP koncepta (Sales & Operational Planning). Cilj uvođenja S&OP sistema upravljanja je postizanje najvišeg stepena integrisanosti poslovnih procesa fokusiranih na povećanje prodaje, uspostavljanje bolje organizacije u okviru poslovnih funkcija, a sve sa ciljem smanjenja troškova i optimizacije lanca snabdevanja i nivoa zaliha.

S&OP koncept podrazumeva kvalitetnu komunikaciju između svih poslovnih funkcija kompanije. U toku meseca, u tačno definisanim intervalima, sprovode se sastanci svih funkcija. Sastanci prodaje i lanca snabdevanja održavaju se onim stepenom učestalosti koji omogućava pravovremenost u preduzimanju aktivnosti u cilju odgovora na prilike i izazove na tržištu, takođe, kako bi se postigle ciljane performanse u prodaji, kao i nivo i dostupnost zaliha. Služba controllinga održava sastanke jednom mesečno sa rukovodiocima svih poslovnih funkcija radi sagledavanja nastalih troškova svakog organizacionog dela i njihovog kretanja u odnosu na predviđeni budžet za prethodni mesec. Zaključci svih sastanaka sumiraju se jednom mesečno na top-team sastanku na kome se sagledavaju efekti aktivnosti sprovedenih u prethodnom periodu, njihov finansijski izraz, kao i trenutna pozicija kompanije. Fokus se stavlja na identifikovanje kritične tačke za ostvarenje planiranih ciljeva poslovanja i mera i aktivnosti za njihovo postizanje, kao i forecast za naredni period od tri meseca ili duže.

Neophodan input svih sastanaka predstavljaju izveštaji za menadžment. Primenom S&OP koncepta uspostavila se standardizacija u izveštajima. Dimenzije koje se sagledavaju su:

Služba controllinga, kao funkcija neposredno vezana za top-menadžment ili kao deo službe finansija, zadužena je za redovno i ad-hoc izveštavanje top i srednjeg menadžmenta. Tačnost, pravovremenost i transparentnost su tačke fokusa kojima se teži u izveštavanju. Primenom novog koncepta u radu od izveštaja se očekuje više. Pored konstatovanja rezultata, traži se zaključak, mišljenje koje stoji iza prezentovanih brojeva i, na kraju, predikcija stanja u narednom periodu sa preporukom koji scenario je najpovoljniji za realizaciju poslovnog plana i budžeta kompanije.

Sistemska podrška igra jednu od ključnih uloga u procesu izveštavanja koja se dobija od adekvatno strukturiranog informacionog sistema. IT sektor je neophodan saveznik u izradi izveštaja svih funkcija. Cilj jeste apsolutna pouzdanost podataka i automatizacija što većeg broja izveštaja u sistemu, kako bi se veći deo vremena koristio za interpretaciju dobijenih podataka i predlaganje daljih aktivnosti.

Osnov u radu službe controllinga čini implementirani CO modul. U okviru CO modula kompanije mogu koristiti CO-PA (analizu profitabilnosti) kao i CO-PC (product costing) u proizvodnim pogonima. Izrada i praćenje realizacije budžeta takođe se sprovode upotrebom odgovarajućih alata. Mogućnost automatskog slanja izveštaja imejlom olakšava dostavu podataka svakom organizacionom delu kompanije. Vizuelizacija izveštaja se može sprovoditi putem odgovarajućeg BI alata ukoliko je implementiran, ili primenom Excela. U vizuelizaciji se takođe uspostavila standardizacija.

Vizuelizacija i pravilna interpretacija relevantnih podataka predstavlja važan segment izveštavanja. Grafički prikazi lako ukazuju na tačke kojima se treba posebno posvetiti u sagledavanju rezultata poslovanja. Podaci gube na vrednosti ukoliko nisu prezentovani na pravi način i u pravo vreme. Izveštaj menadžmentu treba da jasno ukaže na činjenice i da mu bude saveznik u donošenju pravih odluka.

!!Untitled-1

Osnovni pokazatelji poslovanja sagledavaju se na kraju svakog meseca. Podaci kao što su broj prodavnica, prodajna površina, ostvareni prihod prodaje, broj potrošača, prosečna potrošačka korpa, vrednost stavke po računu predstavljaju neke od highlights poslovanja. Posebno se sagledava koliko u ostvarenom rezultatu učestvuju postojeći objekti (Like for like), a koliki je uticaj novih objekata u ostvarenim rezultatima poslovanja.

!!Untitled-2

Sagledavanje trenutne pozicije kompanije na tržištu sprovodi se kroz sastavljanje mesečnih i kumulativnih bilansa uspeha, bilansa stanja, neto obrtnog fonda i cash flowa. Pozicije koje sačinjavaju elemente bilansa uspeha posebno se dalje specifikuju kako bismo sagledali koje je procentualno učešće troškova po vrstama, kolika je varijansa u odnosu na prethodnu godinu i budžetirani iznos, kakva su očekivanja u narednom periodu (forecast tri meseca).

Profitabilnost poslovanja sagledava se na različitim nivoima. Neki od njih su kompanija, regija, format objekta, klasteri, maloprodajni objekti, category menadžeri, grupe proizvoda, linije asortimana.

!!Untitled-3

Kako maloprodaja predstavlja core business kompanije, na redovnim mesečnim sastancima sagledava se profitabilnost svakog maloprodajnog objekta. Za svaki maloprodajni objekat sagledavaju se unapred određeni KPI – učešće troškova rada u bruto marži, ostvareni prihod i bruto marža po zaposlenom, prihod i bruto marža po metru kvadratnom, kao i troškovi rada po zaposlenom. U sagledavanju profitabilnosti, pored direktnih troškova, primenom alokacija uključuje se i uticaj opštih troškova kompanije. Ključevi za alokaciju su definisani na osnovu vrste troška, kao i prirode poslovanja organizacionog dela. Takođe, na objekte se pored troškova vrši i alokacija vanfakturnih odobrenja, usluga i ostalih prihoda koje kompanija ostvaruje. Ključevi koji se primenjuju u alokacijama su pretežno broj zaposlenih, površina, NVPR, broj dokumenata, t/km prevezene robe, kilogrami skladištene robe i sl.

!!Untitled-4

Najniži nivo na kome se sagledava profitabilnost predstavljaju linije asortimana. Implementacijom CO-PA modula svi prihodi i troškovi kompanije spuštaju se do nivoa linija asortimana. Ključevi za alokaciju troškova su pretežno dužni metri linija asortimana u objektima ili NVPR. Godišnji planovi se takođe sprovode na ovom nivou. Za svaku liniju asortimana pravi se bilans uspeha koji je moguće posmatrati po svakom maloprodajnom objektu – sagledavanje prihoda, bruto marže, direktnih troškova, EBITDA, EBIT, koeficijent obrta, kao i po svim dimenzijama – LY/BUD/ACT.

Dinamičnost okruženja u kome deluju kompanije u retailu, kako sa stanovišta potreba potrošača, tako i sa stanovišta nivoa konkurencije, nameće potrebu za valjanim informacijama više nego ikad. Pouzdanost podataka i pravovremenost u njihovom dostavljanju je prioritet, jer se polazi od stava da je bolje kompanijom upravljati na bazi intuicije nego na osnovu loših i neadekvatno interpretiranih podataka. Svakako da intuicija danas nije valjan saveznik ili u najmanju ruku, nedovoljan da bi se sa uspehom upravljalo kompanijom. Zbog toga je valjano izveštavanje „conditio sine qua non“ uspešnog poslovanja.