- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

Da li uspešne direktore prati sreća?

Kada pitate bilo kog izvršnog direktora čija kompanija po­sluje dobra šta je tajna njego­vog uspeha, većina će reći da je to zahvaljujući napornom radu, jakoj strategiji i dobrom kadru. Me­đutim, kada smo pitali Larsa Sorensena iz “Novo Nordiska“, kojije u samom vrhu li­ste uspešnih direktora po izboru Harvard biznis revije, on je jednostavno rekao da jedan od najvažnijih faktora sreca.

k

lars-rebien-soerensen

Lars Soersen, izvršni direktor kompanije “Novo Nordisk”

hn

Dakle, koliko god ovakav odgovor de­lovao zanimljivo, postavlja se pitanje ko­liko je zapravo tačan. Veliki broj dokumenata i istraživanja pomogao nam je da dođemo do zaključka u kakvoj su vezi iskustvo, sposobnost i sreća. Prvo, ne postoji nijedan egzaktni način da se na osnovu veština utvrdi ko­liko će neki menadžer zapravo uspešno voditi kompaniju, a drugi pokazatelj je da sreća zapravo igra veliku ulogu.

Procene toga koliko je za uspeh kom­panije značajna uloga izvršnog direkto­ra prilično variraju, ali prema poslednjim studijama kreću se u rasponu od dva do 22 odsto. Ovo nam pokazuje da izvršni direktori nisu glavni pokretači uspeha kompanije. Grana, tj. delatnost kompanije često ima mnogo veći uticaj, što i dalje ostavlja otvo­reno pitanje šta je zapravo odlučujući fak­tor za uspeh jedne kompanije.

f

adams-renee

Rene Adams, Univerzitet Novi Juzni Vels

f

Treba pažljivo proučiti sve studije koje su rađene na ovu temu kako bismo vas ubedili da lične sposobnosti menadžera nisu jedini razlog njihovog uspeha. Istraživanje koje su sproveli Rene Adams sa Univerziteta Novi Juzni Vels i Meti Keloharju iz Harvard biznis škole pomaže nam da procenimo ulogu licnih spo­sobnosti u uspehu izvršnih direktora.

hb

matti keloharju

Meti Keloharju, Harvard biznis škola

n

Ovi istrazivači su koristili podatke iz švedske vojske kako bi uporedili ko je od muškaraca ove zemlje kasnije postao iz­vršni direktor, a ko nije. U periodu od 1970. do 1996. služenje vojske je u Šved­skoj bilo obavezno, a vlada je pokušala da izmeri sposobnosti mladića koji su služi­li vojsku koristeći niz kognitivnih testo­va i intervjua. Istraživači su koristili ove podatke kako bi ih uporedili sa kasnijom službom bivših vojnika, kao i sa zaradom koju danas ostvaruju. Njihovi rezultati su pokazali ono što bi se i moglo očekivati: direktori su, u prose­ku, pametniji od većine ljudi. Srednji nivo direktora u Švedskoj postigao je 17% u te­stovima kognitivnih sposobnosti izmere­nih na osnovu četiri testa datih u vojsci: rezonovanje, verbalno razumevanje, pro­storne sposobnosti i razumevanje tehni­ke.

Rezultati testova direktora većih firmi su bolji nego direktora manjih ili porodič­nih kompanija. Ipak, ti rezultati nisu viši nego kod, na primer, lekara, advokata ili inženjera. Sve ukupno, ovo istraživanje pokažu­ je da izvršni direktori jesu posebno talen­tovani za neke oblasti ali nemaju nikakve posebne sposobnosti u odnosu na neke druge visokokvalifikovane profesije. Šta jos obeležava karijeru uspešnog direktora? Ne možemo zaboraviti Sorensonovu izjavu da je sreća najveći faktor. U još jednom istraživanju koje je sprovedeno nad 3.000 direktora ispostavilo se da je u peri­odu od 1993. do 2009. vecina njih koja je dobila otkaz podbacila u svom poslu iz ra­zloga na koje nikako nije mogla da utiče.

n

otkaz1

n

Postoji studija koja je pratila kako se direktori snalaze u kompanijama koje su pretrpele velike finansijske turbulecije: ukoliko jedna kompanija lose posluje to­kom četiri godine za vreme jednog direk­tora, a nakon promene počne da posluje bolje – jasno je da je to isključivo zasluga izvršnog direktora. Ali to nije nužno dokaz da direktori imaju posebne sposobnosti. Kada direktor preuzme rukovodeću poziciju on mora da bira između dve strategije, jedne koja vodi ka uspehu i druge koja vodi ka neuspehu, ali niko ne zna koja je strategija koja.

Namerno smo naveli ovaj pojednostav­ljen primer kako bismo pokazali da se sva­ki direktor suočava sa velikom neizvesno­šću prilikom izbora strategije. Upravo na ovom primeru će se najviše pokazati da je faktor sreće često presudan. Ipak, zaklju­čiti da je sreća jedino na šta se direktori oslanjaju ne bi bilo pošteno.
I šta na kraju možemo da zaključimo? Najjednostavnije je zaključiti da su iz­vršni direktori jedna posebna kategorija, ali da ih to ne izdvaja od drugih profesio­nalaca. I nisu glavni razlog zbog kojeg će njihove kompanije uspeti ili propasti. A posebno ne objašnjava zašto su ove pozi­cije tako dobra plaćene.

Izvor: Nacionalna Poslovna Revija (članak iz novina)