Četvrta industrijska revolucija – Industrija 4.0

Industrija 4.0—koja se naziva i Četvrta industrijska revolucija ili 4IR— je sledeća faza u digitalizaciji proizvodnog sektora, vođena remetilačkim trendovima, uključujući porast podataka i povezanosti, analitiku, interakciju čoveka i mašine i poboljšanja u robotici.

Proširena stvarnost, automatizacija mašina i još mnogo toga: industrijska revolucija 21. veka je digitalna. Industrija 4.0, Četvrta industrijska revolucija i 4IR se odnose na trenutnu eru povezivanja, napredne analitike, automatizacije i napredne tehnologije proizvodnje koja godinama transformiše globalno poslovanje. Ovaj talas promena u proizvodnom sektoru počeo je sredinom 2010-ih i ima značajan potencijal za poslovanje i budućnost proizvodnje.

Šta je Četvrta industrijska revolucija?

Para je pokrenula originalnu industrijsku revoluciju; struja drugu; preliminarna automatizacija i mašinski inženjering treću; a sajberfizički sistemi — ili inteligentni računari — oblikuju Četvrtu industrijsku revoluciju.

Pre 2014. Google termin za pretragu „Industrija 4.0“ praktično nije postojao, ali do 2019. 68 procenata ispitanika u Mekinsi globalnom istraživanju smatralo je Industriju 4.0 glavnim strateškim prioritetom. Sedamdeset posto je reklo da njihove kompanije već pilotiraju ili primenjuju novu tehnologiju.

4IR se zasniva na izumima Treće industrijske revolucije — ili digitalne revolucije — koja se odvijala od 1950-ih do ranih 2000-ih i donela nam kompjutere, druge vrste elektronike, internet i još mnogo toga. Industrija 4.0 donosi ove pronalaske izvan prethodnog domena mogućnosti sa četiri osnovna tipa disruptivnih tehnologija koje se mogu primeniti u celom lancu vrednosti:

• Povezivost, podaci i računarska snaga: klaud tehnologija, internet, blockchain, senzori;
• Analitika i inteligencija: napredna analitika, mašinsko učenje, veštačka inteligencija;
• Interakcija čovek-mašina: virtuelna realnost (VR) i proširena realnost (AR), robotika i automatizacija, autonomno vođena vozila;
• Napredni inženjering: aditivna proizvodnja (kao što je 3-D štampa), obnovljiva energija, nanočestice.

Tehnologija je samo polovina jednačine Industrije 4.0

Da bi napredovale u Četvrtoj industrijskoj revoluciji, kompanije moraju da obezbede da njihovi radnici budu adekvatno opremljeni kroz usavršavanje i prekvalifikaciju, a zatim da zaposle nove ljude kada je to potrebno. Unapređenje znanja znači da zaposleni uče nove veštine koje će im pomoći na njihovim trenutnim pozicijama dok se veštine koje su im potrebne razvijaju. Prekvalifikacija je pravi izazov: radnici se ponovo obučavaju sa novim veštinama koje će im omogućiti da popune različite pozicije u svojim kompanijama.

Ovo je sve važnije kako disruptivne tehnologije transformišu zahteve posla, ali se pogledi na prekvalifikaciju geografski razlikuju. U Evropi, 94 procenta anketiranih rukovodilaca veruje da bi ravnoteža između zapošljavanja i prekvalifikacije trebalo da bude jednaka ili bi trebalo da bude usmerena ka prekvalifikaciji, u poređenju sa samo 62 procenta ispitanika u SAD.

Transformacija veštine od kraja do kraja ima tri faze:

• Osmatranje – analiza veštine potrebnih za postizanje ambicija kompanije;
• Oblik – identifikacija nedostataka u talentima koji se moraju rešiti i dizajniranje programske infrastrukture za njihovo rešavanje;
• Promena – razviti i primeniti sadržaj i mehanizme isporuke za obuku radnika u velikom obimu.

Prednosti mogu ići daleko dalje od poslovnih rezultata. Prema rečima generalnog direktora kompanije Western Digital: „Ne radi se samo o tome da je naša kompanija bolja i da smo spremni za budućnost; radi se o tome da su svi naši zaposleni spremni za tu budućnost – da ih zadržimo u centru, da ih visoko angažujemo, da ih ponovo obučimo, da ih uzbude o tome šta budućnost nosi.”