- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

Čelična volja Ironman, Slobodan Radoičić, direktor, Emil Frey auto centar – Beograd

Iako je u automobilskoj industriji skoro dvadeset godina, Slobodan Radoičić, prvi čovek kompanije Emil Frey Auto Centar u Srbiji, ovlašžćeni prodajni i servisni centar za Mercedes-Benz i smart vozila, i dalje je opčinjen ovom branšom u kojoj stalno pronalazi nove izazove. On je izuzetan profesionalac, otac dvojice sinova i uspešan sportista. Slobodan sebi postavlja najneverovatnije ciljeve i svaki put sebi dokazuje da je sve moguće ukoliko nisi spreman da odustaneš. Retkost je sresti tako svestranog čoveka, i zato nam je zadovoljstvo da  pružimo prilku da upoznate Slobodana

_MPP8343-2

Slobodan Radoičić, Direktor, Emil Frey Auto Centar – Beograd

POSAO

Auto-industrija je svuda u svetu pokretač cele privrede. Kakva je situacija u Srbiji?

Mogu da kažem da je u Srbiji auto-industrija mnogo više ogledalo privrede nego pokretač, a tu pre svega mislim na tržište, odnosno broj prodatih novih automobila. Na žalost, svedoci smo konstantnog pada prodaje u poslednjih šest do sedam godina i svake godine mislimo da manje ne može, ali ipak se desi. Kako su privredni rezultati iz godine u godinu sve slabiji i slabiji, to se trenutno odražava na prodaju automobila – i ta zavisnost je neraskidiva. Svi mi koji se bavimo prodajom vozila sa velikim nestrpljenjem očekujemo privredni rast.

Sa druge strane, ako auto industriju posmatramo kao proizvodnju, postoje pomaci u odnosu na prošlost. Fiat radi, kako god, ipak proizvodi automobile, Ikarbus je pokrenuo proizvodnju i na Mercedes-Benz šasijama napravio prve autobuse posle dugo vremena. Takve stvari treba da se dese i to je onda pravi pokretač privrede, nadam se da će i za FAP biti pronađeno adekvatno rešenje.

U automobilskoj ste branši skoro dvadeset godina. Bili ste direktor tri velike kompanije u Srbiji – Peugeota, Toyote, Emil Frey Auto Centar. Da li ste time ostvarili dečačke snove?

Svakako jesam, ali pre svega zato što radim posao koji volim. Skoro sam dvadeset godina u branši i još uvek se nisam zasitio. Stalno nalazim nove izazove i ciljeve koje želim da dostignem. Naravno da su novi automobili kojima sam okružen svih ovih godina vrednost više u ispunjenju mojih snova.

Trenutno ste prvi čovek kompanije Emil Frey Auto Centar – Beograd koja prodaje vozila Mercedes-Benz, a koja je su sinonim za dobra, luksuzna kola. Sa druge strane, dvanaest godina ste bili u Toyoti koja je sada broj jedan na svetskom nivou i sinonim za kvalitetna kola. Koje su razlike u pristupu ova dva giganta?

Mercedes-Benz je statusni simbol i kao takav napravljen je da odgovori na zahteve i najprobirljivijih kupaca koji nisu spremni da prave kompromise kada su u pitanju luksuz, komfor i performanse automobila.

Toyota, sa druge strane, važi za kvalitetan, pouzdan i dugotrajan automobil. Toyotina vozila su u najvećem broju slučajeva vrlo racionalan izbor prilikom kupovine.

I jedan i drugi brend su priča za sebe, pokrivaju potpuno različite segmente tržišta i teško ih je direktno uporediti. Moja sreća je da sam posle mnogo godina rada u Toyoti dobio priliku da radim u Mercedesu-Benz-u, brendu koji je izmislio automobile kao prevozno sredstvo.

Koje tri osobine tražite od svojih ljudi i koje tri osobine bi vas opisale kao menadžera?

Što se mene tiče:

Treću osobinu bih definisao ovako: “sve može”. Ja imam običaj da kažem da kod mene u poslu sve može, samo treba da se odgovori na tri pitanja:

PRIVATNO

Kada ste imali 24 godine popeli ste se na vrh Elbrus (5.642 metara nadmorske visine). Kada ste napunili 48 godine istrčali ste Ironman. Šta ćete raditi sa 72 godine?

Ići ću na Severni pol, vrlo ozbiljno to mislim da uradim.

Ironman ima tri discipline – 1,9 (3,8) km plivanje, 90 (180 km) vožnja biciklom i 21,1 (42,2) km trčanje. Sve ovo ste uradili za manje od 6 (14) sati. Kakav je osećaj? Šta je potrebno da bi veoma zauzet poslovni čovek u četrdeset i osmoj godini doneo odluku da se takmiči u ovoj disciplini?

Potrebno je da u četrdeset i petoj godini ima 99,2 kg, da ne može da se popne na osmi sprat peške i da vidi sebe kao ozbiljnog kandidata za srčani udar pre pedesete godine.

Zatim je potrebno da u jednom trenutku donese odluku i iz korena promeni način života, kada su u pitanju ishrana i fizička aktivnost: da postavi sebi cilj i maksimalno se posveti ostvarenju tog cilja bez obzira koliko on u tom trenutku izgledao nerealan i nedostižan.

Ironman je po mnogim kriterijumima deklarisan kao najteži individualni sport na svetu, ne samo zbog distanci koje morate da savladate jednu za drugom bez prekida, već i zbog ekstremno zahtevnih i dugotrajnih treninga koji su neophodni samo da bi ste došli na start trke. Da biste se bavili ovim sportom morate biti fizički vrhunski  spremni, ali ono što je možda još bitnije je mentalna snaga koju posedujete. Telo je samo mašina koju glava pokreće. Glava je “controller” celog procesa. Glava odlučuje da nastavite u onom trenutku kada više ne postoji ni jedan mišić u nogama koji se nije zgrčio, kada vidite da trkači oko vas padaju od iznemoglosti, kada mislite o tome šta vam je uopšte ovo u životu trebalo. Glava na kraju mora da zna da je bol trenutna, a postignuti uspeh večan! Vrhunac svega je u onom trenutku kada uđete u cilj i preko gromoglasnog razglasa vi i svi oko vas čujete “Slobodan, you are the Ironman”. Tada sve nestane – patnja, bol, umor, iznomoglost, sve to bude preplavljeno osećajem sreće i zadovoljstva jer ste uradili nešto što vas čini posebnim i na šta ste svakako ponosni. U Srbiji trenutno ima desetak ljudi koji su aktivni Ironman-i.

Vi imate neverovatnu energiju i višak adrenalina – skijanje, trčanje, vožnja biciklom, triatlon, maraton, Ironman. Sa druge strane, najčešći selfie na vašem fejsbuk ličnom profilu je sa suprugom i sa dvojicom sinova. Da li ste vi prototip novog srpskog menadžera – porodica na prvom mestu?

Pre svega, moram da se zahvalim svojoj porodici na podršci koju mi pruža. Posao i sport kojim se bavim su vrlo zahtevni po pitanju vremena i, naravno, da to utiče na moj porodični život. Ipak, ima slobodnog vremena, putovanja svi volimo i trudimo se da, kada god je prilika, zajedno otputujemo. Odatle su i fotografije. Organizacija vremena je vrlo bitna i o tome izuzetno vodim računa. Svakako je porodica ispred svega.

Vi ste radili za tri svetska proizvođača automobila. S obzirom da je teško izdvojiti nekoga od njih, hajde da budemo fer i da ih sve smatramo podjednako važnim. Dakle, koja su vaši omiljeni modeli ova tri proizvođača?

Pored zanimljivih ličnih ciljeva koje sebi postavljate, u čemu još nalazite inspiraciju?

Gledam ljude oko sebe, šta rade, čime se bave, gde putuju i trudim se da iz toga izvučem ono što bi meni bilo korisno i zanimljivo. Inspirišu me neuobičajene stvari, kao pomenuti Severni pol, maraton po Kineskom zidu, letenje motornim zmajem… Ironman je bio velika inspiracija. Sada znam da kada nešto želim i tome se posvetim, da to mogu i da ostvarim. Ostaje mi samo da pazim šta želim.

IM Zurich 41

Na internetu sam pročitao da Vam je omiljena grupa Azra. Koja je njihova najbolja pesma po Vašem izboru?

Teško pitanje. Azru slušam od kada slušam muziku i svaka muzika može da mi dosadi osim Štulićeve. Ma, nema jedne. Album “Ravno do dna”, od prve do poslednje!

Vi ste veliki ljubitelj pozorišta. Koju predstavu nam preporučujete?

Obavezno pogledajte Monti Pajton Spamalot – fenomenalan mjuzikl, nešto sasvim drugačije!

Koliko je moguće primeniti poslovno znanje u oblasti upravljanja kompanijom kada je u pitanju “vođenje” tinejdžera?

Uz dosta truda, rada, objašnjavanja…moguće je. U kompaniji, polazna osnova je da postoje definisana pravila, a kod tinejdžera te polazne osnove nema, pa je malo teže. Šalu na stranu, svakako da koristim menadžerske veštine: delegiranje odgovornosti, planiranje, postavljanja ciljeva i sa svojim sinovima, ali na jedan drugačiji, njima razumljiv, način i pratim kako reaguju. Siguran sam da će im jednog dana to koristiti.

CONTROLLING

Controlling je u poslednjih nekoliko godina zaživeo u Srbiji. Koliko je razvijen u Mercedesu?

_MPP8331

Controlling u Mercedesu-Benz-u postoji više od jedne decenije i sastavni je deo skoro svih naših procesa. Meni je controlling svakodnevna stvar, jer ne mogu da zamislim na koji drugi način bi uprave globalnih kompanija pratile i kontrolisale rad svojih filijala širom sveta. Praćenje parametara poslovanja, izveštavanje i, na kraju, budžetiranje su teško ostvarivi bez kvalitetnog controllinga.

Controller je ekonomska savest menadžera. Koliko Vam controlleri pomažu u donošenju odluka?

Pomažu u svakodnevnom praćenju parametara poslovanja. Sa druge strane, tačni i blagovremeni parametri su mi neophodni za dalje planiranje i donošenje odluka – tako da bi ukratko to bila kvalitetna podrška controllinga mom upravljanju kompanijom.

Šta je za vas dobar controller?

Dobar controller pre svega mora do detalja da poznaje proces koji kontroliše, kako teoretski, tako i praktično. Mora se držati dogovorenih pravila, ali takođe i pokazati određenu meru fleksibilnosti koju zahteva druga strana – tržište, odnosno kupci. Zbog toga je praktično iskustvo u oblasti koju kontroliše od vitalne važnosti. I na kraju, dobar controller uvek mora da sagleda širu sliku u odnosu na pojedinačni proces ili rezultat koji kontroliše.

Kako vidite controlling u Srbiji za pet godina?

Controlling u Srbiji je svakako posao sa perspektivom. Iskreno verujem da će iskustvo i praksu stranih kompanija koje rade na našem tržištu, gde je controlling uglavnom davno razvijen i implementiran,  preuzeti i ostali zarad boljeg razumevanja i praćenja poslovanja.

Autor teksta je Slobodan Radoičić, Direktor, Emil Frey Auto Centar – Beograd.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 07.