Biznis lekcija: Istina nije uvek prijatna
a
a
Ričard Fajnman bio je jedan od najvećih umova 20. veka. Osim činjenice da je zaslužan za brojna naučna dostignuća, te da je dobitnik mnoštva velikih naučnih priznanja izmedju ostalog i Nobelove nagrade. Imao je još jednu stranu – kao jedan od najvećih i najpriznatijih umova Amerike, učinio je i jako mnogo na popularizaciji fizike i nauke uopšte.
Pisao je fenomenalne udžbenike, pisao i pričao anegdote, a kasnije i često u nastupima na televiziji pričao fenomenalne priče o onim najvažnijim životnim ili nekim drugim naizgled komplikovanim stvarima. Obavezno potražite na Youtube intervjue (mali primer) u kojima priča o tome. Evo jedne priče sa početka njegove naučne karijere…
Kao mlad naučnik, bio je deo projekta Menhetn, i radio je u Los Alamosu. Projekat koji je okupirao gotovo ceo naučni svet, nudio je priliku rad sa najvećim umovima tog vremena. Inače, cilj je bio stvaranje atomske bombe, ali to za priču nije ni malo važno. Fajnman je tek završio univerzitet, sve se odigralo pre doktorata i pre nego što je postao značajno ime. Bio je samo golobradi klinac među divovima. A najveći od njih, Nils Bor bio je strah i trepet za sve. Tretirali su ga kao Boga, čak i oni najveći među prisutnim naučnicima.
a
a
Jednog dana, Borov sin je pozvao Fajnmana… Moj otac i ja bismo želeli da popričamo sa vama. Sa mnom? Ali ja sam Fajnman… ja sam… Da, sa vama. Da li je sutra u 8 ujutru u redu?
I tako je, narednog jutra, mladi Ričard pre svih ustao i otišao da se vidi sa Borom. Našli su se u jednoj maloj kancelariji u tehničkom delu. S vrata, Bor pređe odmah na stvar – Vidite, razmišljali smo kako učiniti bombu efikasnijom, i imamo jednu ideju… Čim je saslušao ideju, Fajnman se usprotivi i poče iznositi svoju teoriju o tome zašto to nije ispravno. Rasprava je trajala narednih dva i po sata.
Na kraju, Bor reče – Hvala, sada možemo da pozovemo i ostale. Ričard je bio u čudu, ali čim su izašli iz kancelarije Borov sin mu objasni u čemu je stvar. Vidite, prošli put kada smo bili ovde na sastanku sa naučnicima, na izlasku mi je otac rekao – Zapamti ime onog sitnog momka što je sedeo u pozadini. On je jedini koga nije strah od mene i ko mi iskreno govori šta misli, i jedini koji će mi reći otvoreno ako smatra da je moja ideja suluda. Sledeći put kada budemo razmatrali ideje, nećemo to moći da uradimo sa ovima, kojima je uvek na sve odogovor – U pravu ste Dr. Bor. Pre svih njih, želim tada da popričam sa njim.
a
a
Gotovo uvek je pravilo da su najveći ljudi najlakši za saradnju. Džobs je smatrao da su samo najbolji spremni da zaposle osobu koja je bolja od njih. Razlog je jednostavan:
a
“Veliki ljudi govore o idejama, osrednji o stvarima, a mali ljudi govore o ljudima. Jedino su oni najbolji spremni da ostave po strani sujetu i da učine ono što je najbolje da se postigne cilj, a ne ono što je najbolje za njih lično. Osoba koja nema problem da prihvati da je pogrešila, koja to otvoreno priznaje, uz izvinjenje, je osoba koja je svesna da je dovoljno dobra, svesna da ne mora nikoga da ubeđuje u svoju bezgrešnost, jer ona ne postoji.”
a
Nekada je teško čuti istinu, i ona jako često nije ni malo prijatna. Ali je potrebna.
Da bi došli do cilja, moramo krenuti od početka. Nekada i mnogo puta. A da bi se moglo krenuti, potrebna je zdrava osnova.
a
a
Izvor: Ftw
Autor
Gost
