Održivost životne sredine je praksa obezbeđivanja odgovornog upravljanja našom planetom. Zelenilo je tu da ostane. Šta god drugo sa kojima se naša društva i privrede mogu suočiti – globalne pandemije, dugotrajni rat – klimatski izazov je konstantan i postaće sve teži za buduće generacije.
Šta je ekološka održivost?
Održivost životne sredine je praksa zaštite naše planete od degradacije i obnavljanja prirodnih ekosistema kako bi se omogućio veći prosperitet i otpornost. Okruženje o kojem se dobro brine održava zdravije zajednice i bolji kvalitet života za sadašnje i buduće generacije. To je i sigurnije mesto za život. Da bismo upravljali našom planetom za generacije koje dolaze, moramo da oblikujemo nove, obnovljive energetske sisteme koji se mnogo manje oslanjaju na fosilna goriva. Postoje značajne mogućnosti rasta za one koji rano usvajaju – uključujući kompanije, lidere zajednice, vlade i pojedince. Evo šta treba da znate da biste iskoristili priliku. Održivost životne sredine je praksa koju moramo da postignemo da bismo uspešno upravljali našom planetom, neto nula je cilj koji su kompanije i globalni lideri postavili da postignu neutralnost ugljenika, a dekarbonizacija je jedna od strategija za postizanje ovog cilja.Šta je očuvanje prirode?
Očuvanje prirode podrazumeva zaštitu resursa koji su prirodno dostupni u životnoj sredini. Ovaj prirodni kapital — koji uključuje vodu, biomasu, zemljište i biodiverzitet — omogućava život na našoj planeti. U tom smislu, priroda se ponekad naziva bilansom planete. Naše korišćenje životne sredine i prirodnih resursa postalo je neodrživo, a to je dovelo do degradacije ovih važnih ekosistema. Sada je ključno usvojiti ponašanja i obrasce korišćenja kako bi se sprečila dalja degradacija i pomogli ekosistemima da se sami regenerišu. Očuvanje prirode ima za cilj da zaštiti resurse koji su nam potrebni za održavanje života.
Kako će klimatska promena na Zemlji uticati na društva i ekonomije u budućnosti?
Globalno zagrevanje ubrzava iscrpljivanje prirodnog kapitala menjanjem uslova potrebnih životinjama i biljkama da bi preživele na Zemlji. Ovi uslovi uključuju prosečne površinske temperature, temperature okeana, hemijski sastav okeanske vode i obrasce padavina. Posledice ovih promena će učiniti život sve neprijatnijim — a možda čak i neodrživim — u decenijama koje dolaze. McKinsey istraživanje je izolovalo sedam karakteristika klimatskog rizika danas.- povećaće se dva do 20 puta do 2050.
- prostorni, što znači da rizik varira u zavisnosti od geografskog područja
- nestacionarni ili se stalno menjaju
- nelinearni, u tome što će se opasnosti povećati ili promeniti na nepredviđene načine
- sistemski, kroz međusobno povezane socioekonomske i finansijske sisteme
- regresivni, što znači da su najsiromašnije zajednice i populacije najugroženije
- nedovoljno pripremljeno okruženje jer tempo prilagođavanja treba značajno da se poveća da bismo odgovorili na nadolazeće izazove